Genetska istraživanja o Gošeovoj bolesti

Gošeova bolest je rezultat mutacije na genu glukocerebrosidase (GCase) što uzrokuje smanjenu aktivnost GCase enzima. Ovaj enzim razlaže glukocerebrozid, masnoće koje se nakupljaju u telu ljudi koji žive a Gošeovom bolešću.

Nova genetska istraživanja Gošeove bolesti i GCase gena pomažu naučnicima da razumeju kako bolest utiče različito na pacijente. Ključni uvidi uključuju:

  • Broj mutacija: naučnici su identifikovali skoro 300 mutacija na genu glukocerebrosidase (GCase). Različitost mutacija može biti razlog što ova bolest različito utiče na različite ljude;
  • Varijabilnost bolesti: simptomi Gošeove bolesti se široko razlikuju, čak i među identičnim blizancima sa istom genetskom mutacijom. Naučnici misle da ostali procesi u telu mogu da uzrokuju pojavnost bolesti, ozbiljnost i progresiju. Na primer, studije pokazuju da određeni procesi reciklaže u ćelijama utiču na nakupljanje abnormalnih proteina koji su povezani sa Gošeovom bolešću i povezanim stanjima;
  • Veza sa Parkinsonovom bolešću: kao i kod Gošeove bolesti, neki pacijenti sa Parkinsonovom bolešću takođe imaju mutaciju na GCase genu. Mutacije na ovom genu mogu da povećaju rizik od Parkinsonove bolesti.

Kako istraživanja mogu da vode ka novim načinima lečenja?

Naučnici ispituju mogućnost novih pristupa lečenju Gošeove bolesti. Ovo uključuje:

  • Redukcija glukocerebrozida: naučnici proveravaju veliki broj molekula (hemijskih jedinjenja) kako bi videli koji bi mogli da smanje količinu glukocerebrozida u telu. Ukoliko budu uspešni, njihovi rezultati bi mogli da vode novim lekovima ili dodacima na aktuelne terapije. Idealno bi bilo da naučnici identifikuju lek koji bi probio moždanu barijeru, koja štiti mozak, ali takođe filtrira lekove. Na ovaj način bi se omogućilo lečenje ljudima sa tipom 2 i 3  bolesti.
  • Korišćenje šaperon lekova: šaperoni su lekovi koji održavaju proteine u stanju da mogu da rade kako treba i pomognu da GCase razloži glukocerebrozid. Šaperon lekovi takođe pomažu da se pogodi meta na način da se glukocerebrozid isprati do lizozoma gde će ih GCase razložiti.
  • Lečenje za tip 2 i 3 bolesti: laboratorijske studije na miševima sa simptomima Gošeove bolesti pokazuju da smanjenje funkcije proteina koji se zove RIPK3 poboljšava simptome. U svakom slučaju, još dosta rada je potrebno da se pronađe hemijsko jedinjenje koje će imati iste efekte na ljudima.

Godišnja istraživačka konferencija o lizozomskim bolestima

Osamnaesti po redu simpozijum WORLD održan je u februaru u San Dijegu. To je najveći svetski događaj posvećen bolestima nakupljanja u lizomima.

Tanya Collin-Histed (IGA CEO) izveštava o nekoliko postera i prezentacija koje su relevantne za Goše zajednicu:

„Ukupno je prezentovano 406 e-postera, od toga je 80 bilo vezano za Gošeovu bolest. IGA je takođe imala poster u vezi sa projektom u kome pokušavamo da razumemo percepciju Genske terapije kao opcije za lečenje od strane Goše pacijenata i njihovih porodica. Takođe, IGA je autor zajedničkog postera sa Međunarodnom grupom za Gošeovu bolest (IWGGD) – Zajednički pristup razvoju međunarodnog kliničkog vodiča usmerenog na pacijente, u lečenju Gošeove bolesti.“

Izdvajamo nekoliko veoma interesantnih postera.

Kombinacija visoke doze ambroksola i enzimske supsitucione terapije kod Gošeove bolesti tip 2

Motorni i neurokognitivni razvoj skoro u skladu sa uzrastom nakon tri godine lečenja.

Prvi simptomi su se pojavili nakon tri meseca. Lečenje je započeto ambroksolom na uzrastu od 4 meseca. Nakon toga, usled perifernih biomarkera kao i hepatosplenomegalije, progresivne anemije i trombocitopenije, enzimska supstituciona terapije je započeta na uzrastu 15 meseci.

Zaključak: Kombinacija visokih doza Ambroksola i enzimske supstitucione terapije je dokazano obećavajući pristup kod pacijenata sa određenim mutacijama tipa 2 Gošeove bolesti.

Analiza spektrometrije mase staklastog fluida kod pacijenta sa tipom tri Gošeove bolesti

Charlotte Aries, Međunarodni centar za lizozomske poremećaje, Medicinski centar Hamburg, Nemačka

Rad opisuje pacijenta čiji se vid pogoršao pojavom mrlja u očima i zamagljenim vidom. Pacijent je podvrgnut hirurškom zahvatu koji je poboljšao vid pacijenta.

Zaključak: Navedena komplikacija sa vidom treba da bude pažljivo praćena kod pacijenata sa Gošeovom bolešću jer je moguće da se vid značajno popravi putem vitrektomije i to za duži period.

Prenatalna enzimska supstituciona terapija za lizozomske poremećaje

Christiane Auray-Blais, Kanada

Predstavljen je početak prve faze kliničke studije koja tretira nekoliko bolesti in utero, kada postoji bolest u porodičnoj istoriji. Uključeni su i slučajevi neuronopatskog oblika Gošeove bolesti koji su tretirani enzimskom supstitucionom terapijom.

Studija je tretirala pacijenta sa Pompeovom bolešću i nakon tri meseca, beba nastavlja da se oseća dobro i napreduje po planu za kalendarski uzrast. Studija regrutuje pacijente sa nekoliko bolesti, uključujući i Gošeovu.

Bezbednost i efikasnost rapid velagluceraze kod naivnih pacijenata sa Gošeovom bolešću

Tippi C. Mackenzie, Kalifornijski univerzitet, San Francisko CAM SAD

Izveštaj govori o potrebi pacijenata da se trajanje primanja infuzije skrati. Rezultati pokazuju izostanak negativnih nus pojava. Studija je inicirana na Goše odeljenju Shaare Zedek Medical centra u Jerusalimu, Izrael. Pacijenti su praćeni u toku primanja terapije i oni nastavljaju da uzimaju terapiju u trajanju od deset minuta.

Novi pristupi u lečenju Gošeove bolesti

Na simpozijumu su takođe predstavljeni i novi pristupi lečenju. Izdvajamo:

  • Razvoj sledeće generacije enzimske i genske terapije za brojne lizozomske bolesti uključujući i Gošeovu bolest – M6P
  • Razvoj terapije za lečenje neruonopatskog tipa koja identifikuje i optimizuje strukturno ciljana mesta vezivanja. Studija demonstrira povećanje nivoa proteina glukocerebrozidaze, redukciju u produkciji inflamatornih citokina, unapređenje ključnih lizozomskih funkcija – Gain Therapeutics
  • Studiju pacijenata lečenih ćelijama letiviral genske terapije – Avrobio
  • Studiju bezbednosti i efikasnosti FLT201 (njihova genska terapija) kod odraslih sa Gošeovom bolešću – Freeline
  • PR001 genska terapija povećala aktivnost Glukocerebrozidaze i unapredila fenotip tipa 1 na modelima miševa – Prevail
  • LEAP studija demonstrira da Venglustat probija moždanu barijeru i rezultira značajnim redukcijama u GL-1 i Lyso-GL1 vrednostima u centralnom nervnom sistemu i plazmi – Sanofi

Kako sistemski zapaljenski procesi utiču na mozak i centralni nervni sistem

Organizam je kao dobro podmazana mašina, sa mnogo sistema koji rade zajedno kako bi omogućili normalno funkcionisanje. Ali, kada jedan sistem ne radi kako treba, to može da dovede do problema u celom telu. Za ljude koji žive sa bolešću koja izaziva zapaljenske procese, kao što je Gošeova bolest, greška u imunom sistemu može da dovede do rasula u organizmu. Zapaljenski proces je jedan od načina da imuni sistem zaštiti i isceli telo. Međutim, konstantna aktivacija imunog sistema može da dovede do inflamacije u organizmu, što utiče na fizičko i mentalno funkcionisanje. Ovo je posebno tačno ukoliko sistematska inflamacija utiče na balans u centralnom nervnom sistemu.

Razgovarali smo sa Gregorijem Grabowskim, kako bismo razumeli na koji način sistemski zapaljenski procesi utiču na CNS. On je profesor pedijatrije i molekularne genetike, biohemije i mikrobiologije na Medicinskom fakultetu u Sinsinatiju. Dr Grabowski je takođe istraživač Gošeove bolesti. On je osnovao jednu od najvećih klinika za Gošeovu bolest i prvi terapijski centar za enzimsku supstitucionu terapiju. Član je medicinskog savetodavnog odbora američkog udruženja pacijenata NGF.

Šta je inflamacija?

Lokalna inflamacija je reakcija imunog sistema na iritaciju ili povredu. Ako povredite članak, zapaljenski odgovor može da uključuje crvenilo ili otok na mestu povrede. Odgovor može biti kratkotrajan, ali može trajati i nedeljama ili mesecima.

Šta je sistemska inflamacija?

Sistemska inflamacija se javlja kada je imuni sistem konstantno u stanju odbrane organizma. Stres, infekcije i hronične bolesti mogu da stave organizam u proinflamatorno stanje. Kada se ovo dogodi, imuni sistem postaje spreman da napravi zapaljenski odgovor. Imune ćelije povećavaju proizvodnju proinflamatornih proteina kao što su citokini i hemokini. Ovi agenti služe kao imunološki medijatori koji stimulišu inflamatorne odgovore u organizmu.

Sistemska inflamacija i Gošeova bolest

Ljudi koji žive sa Gošeovom bolešću su skloni sistemskim inflamacijama. Njihovi makrofagi imaju viši nivo proinflamatornih citokina nego ljudi koji nemaju Gošeovu bolest. Kod ljudi koji nisu na terapiji, povećani nivoi citokina stvaraju hronični stimulus koji je uvek tu, kaže Grabowski. Ako pacijent sa Gošeovom bolešću dobije upalu pluća ili neku sličnu infekciju, inflamatorni odgovor će biti verovatno veći nego kod pacijenata koji nemaju Gošeovu bolest i nisu u proinflamatornom stanju. To posebno važi za nelečene pacijente. Podrška imunom sistemu može da pomogne hroničnoj inflamaciji i da smanji simptome.

Kako sistemska inflamacija utiče na mozak?

Imuni sistem je u interakciji sa centralnim nervnim sistemom, što uključuje mozak i kičmenu moždinu. Međutim, CNS se oslanja na moždanu barijeru kako bi zaštitio balans i mozak. Barijera je mreža krvnih sudova, prohodna samo pod određenim uslovima. To dozvoljava unos esencijalnih nutrienata i limitira ulaz imunih ćelija i medijatora u cns. Međutim, barijera može da se probije kao odgovor na sistemsku inflamaciju. Ovaj proboj može da dozvoli imunom sistemu interakciju direktno sa mozgom.

Neurološki efekti sistemske inflamacije

Sistemska inflamacija može da ispolji različite simptome. Ljudi nekada imaju kognitivne simptome kao što su konfuzija i problemi sa memorijom. Ostali uobičajeni simptomi mogu biti: depresija, manjak fizičke aktivnosti, zamor, nedostatak motivacije, nedostatak ili gubitak apetita.

Kako EST i SRT mogu pomoći

U ovom trenutku, istraživanja efekata sistemske inflamacije na mozak uglavnom su fokusirana na tipove dva i tri. Kod tipa tri Gošeove bolesti, EST u značajnoj meri smanjuje sistemsko proinflamatorno stanje, kaže Grabowski. Ono nije eliminisano, ali je značajno smanjeno. To se takođe primećuje kod ljudi sa tipom jedan kod EST ili SRT.

Mnogi pacijenti na enzimskoj supsitucionoj terapiji su bolje, kognitivno i fizički. Ljudi sa tipom 3 takođe prijavljuju poboljšanje, uključujući apetit, nivo energije, manje problema sa memorijom. Međutim, ove promene nisu rezultat toga što EST direktno leči uticaj na mozak. Dr Grabowski ističe da su poboljšanja rezultat interakcije između sistemske inflamacije i mozga, ali ovo je predmet aktivnih istraživanja.

Naučnici još uvek nisu našli vezu između kognitivnih efekata EST ili SRT i promena u sistemskoj inflamaciji. Međutim, takve studije mogu da vode u nove terapije koje direktno targetiraju sistemske inflamatorne reakcije kod Gošeove bolesti. Taj tip terapije može da poboljša opšte ishode i kvalitet života ljudi sa Gošeovom bolešću. „Mi znamo da enzimske infuzije ne mogu da probiju moždanu barijeru, stoga je veoma važno da se tretiraju sistemski efekti Gošeove bolesti, kako bi se smanjili efekti bolesti na mozak“.

Sistemska inflamacija i Gošeova bolest: pogled unapred

Naučnici koji su specijalizovani za neurološke poremećaje, izučavaju neurološke efekte sistemske inflamacije. Dr Grabowski očekuje da će njihova istraživanja u oblasti Parkinsonove bolesti, multiple skleroze i Alchajmerove bolesti takođe dati odgovore za pacijente sa Gošeovom bolešću. „Imamo sve više podataka, ali još uvek ima dosta posla. Potrebno nam je još mnogo informacija. Dobra vest je da više različitih fondacija sada ulaže velike napore u ovu oblast“, ističe Grabowski. Trenutno se većina naučnika u oblasti neurodegenerativnih efekata sistemske inflamacije fokusira na to kako citokini i hemokini, kao i ostali proinflamatorni agenti, utiču na mozak. Tokom ove dekade, lizozomi su postali glavni fokus naučnika i kliničkih aplikacija za Parkinsonovu bolesti i Alchajmerovu bolest. Jasno je da oblast Gošeove bolesti i ostalih bolesti nakupljanja u lizozomima mogu da imaju korist od ovih istraživanja. Saradnja između naučnika iz ovih oblasti će biti nastavljena.

Uticaj ishrane na imuni sistem

Probajte da svakog dana jedete bar pet boja voća i povrća

Ishrana i imuni sistem su veoma usko vezani. Ovo je posebno značajno za osobe koje žive sa Gošeovom bolešću, kod kojih je veća verovatnoća da će imati preterano aktivan imuni sistem usled prirode bolesti. Fiš Bard, klinički nutricionista i sertifikovani zdravstveni savetnik ističe: „Mnogo faktora je povezano sa imunim sistemom, između ostalog i hrana koju jedemo. Teško je promeniti navike u ishrani, ali to je najlakša stvar koja dovodi do dramatičnih rezultata.“

Naše telo se svakodnevno susreće sa potencijalnim opasnostima, stoga je imuni sistem neprekidno u funkciji. Mi imamo dosta načina da pomognemo imunom sistemu da radi, a ishrana je jedan od najvažnijih i jedini koji možemo u potpunosti da kontrolišemo. „Hrana konstantno ulazi u naš organizam. Mi konzumiramo nutriente najmanje tri puta dnevno, mnogo ljudi i češće. Možemo da podržimo naš imuni sistem tako što ćemo jesti ishranu koja pomaže našim ćelijama da rade, posebno ćelijama imunog sistema“, objašnjava Bard. Nauka je identifikovala određene sastojke koji su posebno korisni za ćelije imunog sistema i njegovo funkcionisanje. Vitamini C, D i A, minerali kao što su cink, selen, folna kiselina i gvožđe se nalaze u različitim namirnicama biljnog i životinjskog porekla.

Gošeova bolest i preterano aktivan imuni sistem

Za ljude koji žive sa Gošeovom bolešću, obraćanje pažnje na imunitet je od vitalnog značaja. Istraživači sada opisuju Gošeovu bolest kao bolest koja uključuje „hroničnu stimulaciju imunog sistema“. Kod Gošeove bolesti, ljudi nasleđuju nedostatak enzima glukocerebrozidaze. Kao rezultat, abnormalni lipidi (masti) se nakupljaju u ćelijama imunog sistema koji se zovu makrofagi. Rezultat su simptomi Gošeove bolesti koji su osnova za sistemsku inflamaciju i bol u zglobovima i zamor.

Na koji način zapaljenski procesi utiču na imuni sistem

„Postoji jaka konekcija između zapaljenskih procesa i imunog sistema“, kaže Bard. „Kada je vaš imuni sistem previše stimulisan, on reaguje na supstance iz okoline koje su inače bezopasne. Konzumiranje hrane bi trebalo da bude lepo, zar ne? Naš imuni sistem bi trebao da prepozna da je hrana dobra. Ali određena upalna stanja, a ja bih Gošeovu bolest stavio u tu grupu, ometaju imuni sistem. Kada je imuni sistem preterano stimulisan, to može rezultirati hroničnim zapaljenskim procesom u stomaku. 80% imunog sistema se nalazi u stomaku“, kaže Bard. Kao rezultat, ishrana igra veliku ulogu u određivanju koji mikrobi žive u vašoj utrobi i kako su izbalansirane dobre i loše bakterije.

Imuni sistem i citokini

Citokini su deo tog balansa. Mnogi iz Goše zajednice znaju da je termin „citokin“ u vezi sa Goše inflamatornim odgovorom, koji može da izazove „oluju citokina“ u organizmu. U pandemiji Covid 19, povećala se svest o ovoj terminologiji u opštoj populaciji. Citokini nisu uvek opasni, oni su signalni molekuli, koje proizvode ćelije koje regulišu zapaljenski odgovor. Drugim rečima, one signaliziraju šta se dešava u imunom sistemu. Citokini su u stvari dobri, oni stimulišu imuni sistem da se bori protiv stranih patogena ili da proizvede imuni odgovor, kaže Bard. Problem je kada njihov izraz uzrokuje zapaljenski odgovor i daje signal imunom sistemu da preterano reaguje. Mi znamo da određena hrana povećava rizik od zapaljenskih citokina. Ali postoji hrana koja smanjuje inflamatorni odgovor i smiruje citokine rezultirajući zdravijim imunim sistemom.

5 namirnica koje slabe imunitet

  1. Šećer dramatično smanjuje moć imunog sistema. Bard savetuje ljudima sa Gošeom da pokušaju da smanje unos šećera koliko god je to moguće;
  2. Visoko rafinisana ulja – treba potpuno izbegavati margarin i namaze sa visokim procentom trans masti. Ova hrana definitivno pojačava zapaljenski odgovor;
  3. Mesne prerađevine sa nitratima, tu spadaju viršle, kobasice, slanina;
  4. Rafinisani ugljeni hidrati, kao što su belo brašno, beli pirinač, gde je većina vlakana uklonjena;
  5. Mleko može biti inflamantno za mnoge ljude.

Koliko dugo je potrebno izbegavati inflamatornu hranu?

Svaki organizam je individualan. Mleko može biti dobro za nekoga, a za nekoga ne. Za neke osobe, opet, može biti dobro 20 godina, a onda se može desiti da prestanu da proizvode enzime za preradu i tada počnu problemi. U idealnom svetu, za najzdraviji imuni sistem, trebalo bi potpuno izbegavati hranu sa liste. Ako neko ima hroničnu upalu, a ljudi sa Gošeovom bolešću imaju, Bard savetuje da se pridržava gornje liste i možda da potpuno eliminiše gluten i mleko. „Video sam ljude koji su imali rezultate u roku od tri meseca. Kod nekih, potrebno je više vremena.“ Cilj nije samo da se eliminiše hrana koja izaziva zapaljenja. Takođe je potrebno da se stomak reparira, što uključuje upotrebu probiotika, suplemenata i bilja.

Kategorije namirnica koje će poboljšati Vaš imunitet

  1. Duga voća i povrća

Voće i povrće postoji u raznim bojama. Svaka boja duge predstavlja različitu vrstu zaceljujućih jedinjenja, a sve boje pružaju pogodnosti za imunitet. Probajte da svakog dana jedete pet boja voća i povrća. Od svih boja, zelena je najvažnija. Zeleno lisnato povrće je bogato vitaminima i mineralima, posebno vitaminom E, koji je veoma značajan.
Ostalo preporučeno raznobojno voće i povrće:

  • Bobičasto voće je visoko na listi anti zapaljenskih namirnica, a takođe štiti od tumora i poboljšava zdravlje srca;
  • Paradajz, posebno kuvani koji sadrži visok stepen likopena. Dobro utiče na bubrege, jetru i prostatu. Probajte ga pripremljenog na pari, pečenog ili u sosu;
  • Hrana bogata vitaminom C. Kivi i crvena paprika babura imaju više vitamina C nego pomorandže.

2. Koštunjavo voće i semenke sadrže zdrave masti i pomažu povećanju nivoa dobrog holesterola;

3. Masna riba, losos, sardine i inćuni su bogati Omega 3 kiselinama, ove supstance smanjuju upalne procese;

4. Bilje i začini – đumbir i kurkuma posebno su poznati po anti inflamatornim efektima. Preporučuje se da se uzimaju sveži ili u prahu.

Veoma je važno da Vaša ishrana obuhvata sve ove namirnice tako da uzimate nutriente koji pospešuju imune ćelije, zaključuje Bard.

Upitnik za lekare i pacijente

Međunarodni Goše savez poziva ljude koji žive sa Gošeovom bolešću i članove njihovih porodica da popune kratki upitnik o procesu tranzicije obolelih. Tranzicija podrazumeva proces planiranog preleza adolescenata i mladih sa hroničnim bolestima sa pedijatrijskih odeljenja na odeljenje za odrasle. Transfer se događa kada se sva dokumentacija pošalje na odeljenje za odrasle pacijente. Ovim upitnikom želimo da saznamo Vaše iskustvo u prelasku i o eventualnim izazovima koje ste imali u ovom procesu. Ako biste želeli da učestvujete, kliknite na link ispod . Upitnik je kratak, traje oko 5 minuta i preporučuje se popunjavanje na računaru, pre nego na mobilnom telefonu.

UPITNIK ZA PACIJENTE

Rok za popunjavanje upitnika je 5. decembar. Vaše iskustvo nam je veoma značajno, IGA planira da napravi vodič za proces tranzicije pacijenata obolelih od Gošeove bolesti, što bi olakšalo ovaj proces ubuduće.

IGA poziva i lekare i ostale zdravstvene radnike da popune kratki upitnik i podele svoje iskustvo u procesu prelaska pacijenata sa Gošeovom bolešću sa pedijatrijskih odeljenja na odeljenja za odrasle. Rok za popunjavanje upitnika je takođe 5. decembar.

UPITNIK ZA LEKARE

Goše i druge bolesti

Najčešći problemi koji se pojavljuju kod ljudi sa Gošeovom bolešću su loša krvna slika, uvećani organi u stomaku i problemi sa kostima, uključujući bol, promene u strukturi i prelomi. Međutim, u skorijim studijama, uočeno je da se neke bolesti češće pojavljuju kod ljudi koji žive sa Gošeovom bolešću, kao što su mijelom i Parkinsonova bolest. Ovo su stanja koja se takođe pojavljuju kod opšte populacije, ali se čini da postoji specifična veza između Gošeove bolesti i pomenutih bolesti, ako se pojave zajedno. Razumljivo je da ovo brine pacijente, jer ne samo da imaju retku naslednu bolest, već i nešto veću šansu da dobiju rak krvi ili neurološku bolest. Iako je istina da je u oba slučaja rizik nešto veći nego kod ne Goše populacije, apsolutni rizik za svakog pojedinog pacijenta ostaje nizak. Vrednost istraživanja je da istaknu ovu povezanost, kako bi lekari mogli da prate rane simptome i preduprede ozbiljne posledice.

Studije koje koriste međunarodni registar obolelih od Gošeove bolesti, kao i studije evropskih grupa su pokazale da postoji povećan rizik od mijeloma između 6 i 50 puta veći nego kod ne Goše populacije. Lečenje mijeloma je značajno napredovalo u poslednjih deset godina i uključuje kombinaciju hemoterapije i novih lekova. Većina tretmana nema propratne efekte koje inače ima hemoterapija. Važno je da se mijelom dijagnostikuje u ranoj fazi, kako bi lečenje bilo pravovremeno i rezultati bolji. Najnovija istraživanja pokazuju da se antitela u mijelomu kod Gošeovih pacijenata usmereni protiv masnih supstanci koje se akumuliraju kao posledica Gošeove bolesti. Na modelu miševa, pokazalo se da je redovna terapija Gošeove bolesti i prevencija nakupljanja masnih supstrata najbolja zaštita od razvoja mijeloma i sličnih stanja.

Parkinsonova bolest je neurološki poremećaj kod koga pacijenti imaju probleme sa kretanjem, uključujući tremor, ukočenost i probleme sa kretanjem. Ostali problemi mogu biti sa osećajem mirisa ili raspoloženja, uključujući depresiju. Gošeova bolest se obično klasifikuje u tri tipa. Prema ovoj klasifikaciji tip jedan obično ne daje neurološke probleme, dok tip 2 i 3 imaju neurološke probleme kao što su teškoće u pokretima očiju i ponekad epilepsija. Međutim, primećeno je da je povećan rizik od Parkinsonove bolesti kod ljudi koji nose jedan normalan Goše gen (nosioci) i kod nekih pacijenata. Analize pokazuju da je rizik od pojave Parkinsonove bolesti 4-5 puta veća nego kod populacije koja nije nosilac.

Ukoliko imate pitanja ili brige vezano za mijelom ili Parkinsonovu bolest, obratite se svom lekaru.

EDUKACIJA: Enzimska supstituciona terapija

Organizacija Gaucher Community Alliance iz SAD-a organizuje seriju vebinara o tome kako su proizvedeni lekovi za Gošeovu bolest.

Sada je prilika da učite od eksperata
Pridružite se seriji od tri vebinara o tome kako su lekovi napravljeni. Enzimska supstituciona terapije je lek koji nadoknađuje enzime koji nedostaju u telu ljudi koji žive sa Gošeovom bolešću. Upoznajte ljude koji prave lekove i upoznajte se sa procesom proizvodnje. Učesnici imaju priliku da postave pitanja i dobiju odgovore.
Registrujte se i saznajte kako nauka transformiše živote i štiti zdravlje.

Elelyso, Sreda 25 avgust, Saleh Khan, PharmD, senior menadžer, Pfizer
Registrujte se OVDE za ELELYSO

Cerezyme, Sreda 1. septembar Claudia Busar, Ph.D. Sanofi
Registrujte se OVDE za CEREZYME

Vpriv, Sreda 13. septembar Adi Bengali, MS, MBA Takeda
Registrujte se OVDE za VPRIV

Radujemo se da se vidimo online.

Bolesti kostiju kod Gošeove bolesti

Jedan od najčešćih aspekata Gošeove bolesti i glavni uzrok bola, invalidnosti i lošijeg kvaliteta života je nakupljanje u kostima glukocerebrozida. Grupa naučnika je zaključila da je potrebno da se naprave ujednačene preporuke za savremeno praćenje i menadžment bolesti. U cilju razvoja praktične kliničke preporuke, međunarodna grupa iskusnih lekara je sprovela sveobuhvatni pregled literature u poslednjih 20 godine, definišući uslove za bolje razumevanje patofiziologije i ističući najbolju praksu i nezadovoljene potrebe koje su vezane za skeletne karakteristike ove bolesti.

Preporučuju se redovni pregledi mineralne gustine kostiju, infiltracije u srži i ispitivanje potencijalnog maligniteta. MRI je veoma značajna za monitoring skeleta, pokazuje procenu infiltracije i stepen infarkta kostiju. Kada nije moguće koristiti MRI, praćenje bolnih akutnih kriza kostiju i osteonekroze jednostavnim rendgenskim snimanjem ima ograničenu vrednost. Kod odraslih pacijenata, ovi lekari preporučuju DXA lumbalne kičme, kao i levog i desnog kuka, sa pažljivo dizajniranim protokolima. Serija pregleda treba da bude urađena koristeći isti, standardizovani instrument.

Zdravlje kostiju može da bude unapređeno uobičajenim merama, uključujući kalcijum i vitamin D, menadžment bola i ortopedskih komplikacija. Pravovremeno započinjanje lečenja sa terapijom za Gošeovu bolest je krucijalno u optimizaciji ishoda i prevenciji nepovratnih komplikacija sa kostima. Investiranje u sigurne, klinički korisne metode koje bolje predviđaju integritet kostiju i smanjuju rizik od preloma i dalje ostaje potreba na kojoj treba raditi.

Parkinson i Gošeova bolest

Gošeova bolest je istorijski klasifikovana kroz tri tipa bolesti, od kojih je tip jedan smatran za tip bolesti bez neuroloških manifestacija, dok kod tipova 2 i 3 postoje problemi koji zahvataju mozak kao i ostatak tela.

U skorije vreme je postalo jasno da postoje i određeni neurološki aspekti kod tipa 1, kao što je češća pojava Parkinsonove bolesti i periferna neuropatija. Parkinsonova bolest je stanje nervnog sistema koje se najčešće pojavljuje kod starijih ljudi i rezultira ukočenošću, teškoćama u kretanju i tremor. Primećeno je da pojedini pacijenti sa Gošeovom bolešću i njihovi rođaci takođe imaju Parkinsonovu bolesti.

Genetska ispitivanja danas sugerišu da mutacija gena koja uzrokuje Gošeovu bolest, može takođe da bude predispozicija za Parkinsonovu bolest. Ovo može da se pojavi ili kod pacijenata (koji imaju dva abnormalna Goše gena; jedna studija sugeriše 20 puta veću verovatnoću za PB) ili kod zdravih nosioca gena (koji imaju jedan mutirani gen).

Razlozi za ovo nisu jasni i predstavljaju predmet velikog broja studija. U svakom slučaju, važno je reći da samo mali broj pacijenata sa mutacijom na GBA genu ima rizik da razvije PB. Ovo sugeriše da takođe postoje i brojni drugi faktori koji imaju uticaj na ovu vezu između dve bolesti.

Ljudi sa Gošeovom bolešću nisu u povećanom riziku od Covid-19

Iskustva 181 pacijenta iz Njujorka

Ukoliko se zaraze virusom SARS-CoV-2, ljudi koji imaju Gošeovu bolesti nisu u povećanom riziku od težeg oblika bolesti. Rezultati studije “Gošeova bolest i SARS-CoV-2, Iskustvo 181 pacijenta iz Njujorka”, su objavljeni u žurnalu Molakularna genetika i metabolizam.

U studiji su analizirani podaci dobijeni od 181 pacijenta iz Njujorka u periodu od juna do avgusta 2020. godine.

Gošeova bolest je posledica mutacije gena GBA, što uzrokuje nakupljanje molekula glukocerebrozida u organima. Jedna od bioloških posledica nakupljanja je povećan rizik od zapaljenskih procesa. S obzirom da su zapaljenski procesi takođe povezani sa Covid-19 infekcijom, naučnici su imali hipotezu da ljudi sa Gošeovom bolešću mogu da budu u riziku od ozbiljnih komplikacija ukoliko se zaraze.

Od učesnika u studiji, 150 su bili odrasli i 31 dete. Većina je imala tip 1, ali su tri pacijenta imala tip 3 Gošeove bolesti. Većina, 85% imaju nasleđe Aškenazi jevreja, takođe 78% odraslih su primali enzimsku supstitucionu ili substrat redukcionu terapiju za osnovnu bolest.

Ukupno, 25% učesnika u studiji su izvestili da su imali barem jedan symptom COVID-19, a 10% je imalo tri ili više simptoma. Najčešći prijavljeni simptomi kod odraslih su bili temperatura, kašalj i malaksalost. Kod dece, glavni simptom je bila povišena temperatura. Kod odraslih, 45-oro su bili u kontaktu sa zaraženom osobom, 62% nije imalo nikakve simptome. Među odraslima koji su imali kontakt, 33-je je testirano i 10-oro je bilo pozitivno na COVID-19.

“Trećina odraslih sa Gošeovom bolešću u ovoj studiji je navelo da su bili u kontaktu sa zaraženima, ali većina nije imala nikakve simptome”, navode istraživači.

Od 88 odraslih koji su bili testirani, 16-oro je bilo pozitivnih na SARS-Cov-2 infekciju, kao i dvoje od šestoro dece. Oni koji su bili pozitivni su imali značajno više simptoma u proseku od onih koji su bili negativni. Dvoje ljudi, jedno dete i jedan odrasli nisu osetili nikakve simptome iako su bili pozitivni na antitela, što navodi na zaključak da su ranije imali Covid-19.

Statistička analiza daje zaključak da učesnici u studiji koji su naveli da su se osećali veoma umorno su u značajno većem broju slučajeva bili pozitivni na testu. Nije pronađena veza između pola, godina, indeksa telesne mase ili broja udruženih stanjaiI rizika da će imati pozitivan rezultat. Takođe, specifične mutacije i terapija koju pacijenti primaju za Gošeovu bolest nisu primećeni kao faktor koji pojačava rizik od simptoma ili pozitivnog rezultata.

Nije bilo prijavljenih smrti usled komplikacija uzrokovanih Covid infekcijom ili hospitalizacija. Nijedan od učesnika u studiji nije zahtevao specifičan tretman za COVID-19 i svi su bili lečeni kod kuće sa redovnom prepisanom terapijom.

“Zaključili smo da Gošeova bolest nije povezana sa komplikacijama ukoliko se osoba zarazi SARS-CoV-2 infekcijom “, navode naučnici.

Takođe navode da su ograničenja ove studije što je sprovedena na samo jednoj lokaciji, da su podaci o izlaganju virusa dobijeni direktno od pacijenata i da većina učesnika nije testirana na ovu infekciju.

Marisa Wexler, MS