U osnovi, genska terapiju modifikuje mutirane gene sa ciljem da “poprave njihovo ponašanje”. Uspešna genska terapija može da omogući tretman jedanput ili više puta ili potencijalno izlečenje genetskog poremećaja. Za Gošeovu bolest, terapija bi snabdevala ćelije sa zdravom kopijom GBA gena. Istraživači rade na dve tehnike:
- Promena gena: proces koji je i dalje na početku, promena gena radi tako što se ukljanja specifična sekvenca DNK i zamenjuje sa ispravnom verzijom. To je kao “cut” i “paste” u Word dokumentu, objašnjava dr Mason.
- Uvećanje gena: takođe se zove dopuna gena, ovaj proces dodaje funkcionalnu kopiju gena. Sa novim genom, ćelije mogu da funkcionišu kao zdrave ćelije. Prerađena ćelija može da proizvede enzim koji je telu potreban kako bi razložio glukocerebrozide. Naučnici su koristili ovaj proces uspešno 30 godina, kaže dr Mason. Ovo je osnova za nekoliko odobrenih proizvoda Američke agencije za lekove (FDA).
Kako funkcioniše genska terapija?
Unošenje gena u telo zahteva nosač koji bi isporučio genski teret u ćeliju. Uobičajeni i najčešći nosač je deaktivirani virus koji je promenjen, tako da kada se jednom nađe u ćeliji, on ne može više da se proizvodi i uzrokuje bolest. Ovaj nosač se zove vektor.
Genske modifikacije se mogu dogoditi na dva načina:
In vivo: doktori koriste injekciju ili infuziju kako bi uneli vektor u krv ili cerebrospinalnu tečnost, gde može da ima interakciju sa ćelijama kojima je potrebna reparacija. Vektor nosi terapeutski genetski materijal.
Ex vivo: naučnici sakupljaju matične ćelije iz krvi ili ponekad iz koštane srži. U laboratoriji, vektor koji nosi kopije normalnog gena se pomeša sa ćelijama koje potom integrišu zdrav gen. Ispravne matične ćelije su u mogućnosti da se umnožavaju. Potom se ispravne matične ćelije infuzijom vraćaju u telo.
- Pre infuzije, potrebno je da se koristi terapija koja uništava nezdrave ćelije u koštanoj srži. Eliminisanje ovih ćelija pravi prostor u koštanoj srži za zdrave ćelije koje će zauzeti njihovo mesto. Ove nove ćelije potom mogu da prave nove zdrave ćelije.
- Nakon nekog vremena, matične ćelije mogu da se razviju u bilo kojoj vrsti krvnih ćelija. Neke mogu da postanu različiti tipovi belih krvnih zrnaca, koje prolaze kroz krvotok i dosežu do svih organa u telu. Zdrave ćelije, koje postaju makrofagi sada mogu da rade svoj posao i da se spreči nastajanje Gošeovih ćelija.
Dr Mason ističe da se ovaj metod koristi kod nekih bolesti, ali da je i dalje u začetku kada je lečenje Gošeove bolesti u pitanju.
————————
Genska terapija – proces kliničke studije
Pre nego što terapija dobije odobrenje agencija za lekove za širu upotrebu, obavezno je da se testira kroz kliničke studije. Dr Hyun objašnjava da se proces kliničke studije sastoji iz četiri faze:
Faza 1 : Procenjuje se bezbednost i doziranje za humanu upotrebu. Za mnoge terapije, naučnici prvo testiraju lek na zdravim volonterima. Međutim, terapija za Gošeovu bolest ne bi odgovarala ljudima koji nemaju ovu bolest, tako da su i studije u ranom stadijumu zahtevale testiranje na Goše pacijentima. U fazi 1, svaki učesnik uobičajeno dobija terapiju (nema kontrolne grupe ili placebo).
Faza 2 : Terapija se testira na više pacijenata. U ovoj fazi, naučnici mogu da upoređuju terapiju sa drugim terapijama. Bezbednost i efikasnost su sada glavne stvari za razmatranje.
Faza 3 : Zahteva se veći broj učesnika i može se desiti da postoji više lokacija za studiju. Kada se radi o retkim bolestima, centri za sprovođenje studija mogu biti u različitim državama sveta. Bolesti kao što je Gošeova bolesti i način na koji pacijenti odgovaraju na terapiju, se razlikuju. Naučnici moraju da testiraju dovoljan broj pacijenata kako bi razumeli spektar odgovora na terapiju. Šira studija takođe može da pokaže retke i iznenadne neželjene efekte. Za studije terapija za Gošeovu bolest, izazov je da se pronađe dovoljan broj učesnika, posebno ako više studija počne u isto vreme. Poseban komitet eksperata, koji ne učestvuju u studiji, nadgledaju virtuelno sve kliničke studije. Nakon faze 3, terapije mogu da dobiju odobrenje agencije za lekove, ili im se traže dodatne produžene studije, koje imaju za cilj da razjasne pojedine aspekte.
Faza 4: Ovo je faza koja se sprovodi kada je terapija dostupna za komercijalnu upotrebu. Naučnici i predstavnici regulatornih tela nastavljaju monitoring bezbednosti i efikasnosti leka. Registri bolesti su dokazali da su veoma korisni za ovu fazu. Do sada su pojedine terapije povučene sa tržišta usled bezbednosnih razloga.
Dr Hyun ističe da u prekliničkoj fazi akcenat nije na efikasnosti već na bezbednosti. Očiglendno, potencijalna terapija mora da ima poznate pozitivne efekte pre nego što kompanija čak i razmatra veoma skup proces kliničkog ispitivanja na ljudima. Sve kliničke studije su, po definiciji, eksperimentalne. Pacijenti mogu ili ne moraju da vide bilo kakav napredak u njihovom stanju. Ali svaka klinička studija nosi izvestan rizik, što pacijenti moraju u potpunosti da razumeju pre nego što pristanu da učestvuju i pre nego što potpišu formular informisanog pristanka. U svakoj kliničkoj studiji, pacijenti imaju pravo da se povuku iz bilo kog razloga u bilo koje vreme kada odluče.
Da li je genska terapija “Super Enzimska supstituciona terapija”?
Dr Weinreb, specijalista za Gošeovu bolest i član medicinskog saveta organizacije NGF, je primetio da sadašnje terapije mogu da olakšaju ili tretiraju veliki broj simptoma. Efikasne terapijue uključuju enzimsku supstitucionu terapiju i supstrat redukcionu terapiju, iako su dugoročni ishodi i dalje neizvesni. On ističe da je glavni cilj terapije da se pacijent oseća bolje. Takođe je postavio važno pitanje: Da li je genska terapija super EST? Ističe da genska terapija može da obezbedi neke od benefita EST, ali kontinuirano. Kontinuitet može da reši neke probleme koje EST ne može, npr. osteopeniju i osteoporozu.
Ističe se takođe da genska terapija nije izlečenje bolesti u smislu da ljudi koji žive sa Gošeovom bolešću i dalje mogu da prenesu GBA mutaciju na svoju decu.
gaucherdisease.org
