Kako sistemski zapaljenski procesi utiču na mozak i centralni nervni sistem

Organizam je kao dobro podmazana mašina, sa mnogo sistema koji rade zajedno kako bi omogućili normalno funkcionisanje. Ali, kada jedan sistem ne radi kako treba, to može da dovede do problema u celom telu. Za ljude koji žive sa bolešću koja izaziva zapaljenske procese, kao što je Gošeova bolest, greška u imunom sistemu može da dovede do rasula u organizmu. Zapaljenski proces je jedan od načina da imuni sistem zaštiti i isceli telo. Međutim, konstantna aktivacija imunog sistema može da dovede do inflamacije u organizmu, što utiče na fizičko i mentalno funkcionisanje. Ovo je posebno tačno ukoliko sistematska inflamacija utiče na balans u centralnom nervnom sistemu.

Razgovarali smo sa Gregorijem Grabowskim, kako bismo razumeli na koji način sistemski zapaljenski procesi utiču na CNS. On je profesor pedijatrije i molekularne genetike, biohemije i mikrobiologije na Medicinskom fakultetu u Sinsinatiju. Dr Grabowski je takođe istraživač Gošeove bolesti. On je osnovao jednu od najvećih klinika za Gošeovu bolest i prvi terapijski centar za enzimsku supstitucionu terapiju. Član je medicinskog savetodavnog odbora američkog udruženja pacijenata NGF.

Šta je inflamacija?

Lokalna inflamacija je reakcija imunog sistema na iritaciju ili povredu. Ako povredite članak, zapaljenski odgovor može da uključuje crvenilo ili otok na mestu povrede. Odgovor može biti kratkotrajan, ali može trajati i nedeljama ili mesecima.

Šta je sistemska inflamacija?

Sistemska inflamacija se javlja kada je imuni sistem konstantno u stanju odbrane organizma. Stres, infekcije i hronične bolesti mogu da stave organizam u proinflamatorno stanje. Kada se ovo dogodi, imuni sistem postaje spreman da napravi zapaljenski odgovor. Imune ćelije povećavaju proizvodnju proinflamatornih proteina kao što su citokini i hemokini. Ovi agenti služe kao imunološki medijatori koji stimulišu inflamatorne odgovore u organizmu.

Sistemska inflamacija i Gošeova bolest

Ljudi koji žive sa Gošeovom bolešću su skloni sistemskim inflamacijama. Njihovi makrofagi imaju viši nivo proinflamatornih citokina nego ljudi koji nemaju Gošeovu bolest. Kod ljudi koji nisu na terapiji, povećani nivoi citokina stvaraju hronični stimulus koji je uvek tu, kaže Grabowski. Ako pacijent sa Gošeovom bolešću dobije upalu pluća ili neku sličnu infekciju, inflamatorni odgovor će biti verovatno veći nego kod pacijenata koji nemaju Gošeovu bolest i nisu u proinflamatornom stanju. To posebno važi za nelečene pacijente. Podrška imunom sistemu može da pomogne hroničnoj inflamaciji i da smanji simptome.

Kako sistemska inflamacija utiče na mozak?

Imuni sistem je u interakciji sa centralnim nervnim sistemom, što uključuje mozak i kičmenu moždinu. Međutim, CNS se oslanja na moždanu barijeru kako bi zaštitio balans i mozak. Barijera je mreža krvnih sudova, prohodna samo pod određenim uslovima. To dozvoljava unos esencijalnih nutrienata i limitira ulaz imunih ćelija i medijatora u cns. Međutim, barijera može da se probije kao odgovor na sistemsku inflamaciju. Ovaj proboj može da dozvoli imunom sistemu interakciju direktno sa mozgom.

Neurološki efekti sistemske inflamacije

Sistemska inflamacija može da ispolji različite simptome. Ljudi nekada imaju kognitivne simptome kao što su konfuzija i problemi sa memorijom. Ostali uobičajeni simptomi mogu biti: depresija, manjak fizičke aktivnosti, zamor, nedostatak motivacije, nedostatak ili gubitak apetita.

Kako EST i SRT mogu pomoći

U ovom trenutku, istraživanja efekata sistemske inflamacije na mozak uglavnom su fokusirana na tipove dva i tri. Kod tipa tri Gošeove bolesti, EST u značajnoj meri smanjuje sistemsko proinflamatorno stanje, kaže Grabowski. Ono nije eliminisano, ali je značajno smanjeno. To se takođe primećuje kod ljudi sa tipom jedan kod EST ili SRT.

Mnogi pacijenti na enzimskoj supsitucionoj terapiji su bolje, kognitivno i fizički. Ljudi sa tipom 3 takođe prijavljuju poboljšanje, uključujući apetit, nivo energije, manje problema sa memorijom. Međutim, ove promene nisu rezultat toga što EST direktno leči uticaj na mozak. Dr Grabowski ističe da su poboljšanja rezultat interakcije između sistemske inflamacije i mozga, ali ovo je predmet aktivnih istraživanja.

Naučnici još uvek nisu našli vezu između kognitivnih efekata EST ili SRT i promena u sistemskoj inflamaciji. Međutim, takve studije mogu da vode u nove terapije koje direktno targetiraju sistemske inflamatorne reakcije kod Gošeove bolesti. Taj tip terapije može da poboljša opšte ishode i kvalitet života ljudi sa Gošeovom bolešću. „Mi znamo da enzimske infuzije ne mogu da probiju moždanu barijeru, stoga je veoma važno da se tretiraju sistemski efekti Gošeove bolesti, kako bi se smanjili efekti bolesti na mozak“.

Sistemska inflamacija i Gošeova bolest: pogled unapred

Naučnici koji su specijalizovani za neurološke poremećaje, izučavaju neurološke efekte sistemske inflamacije. Dr Grabowski očekuje da će njihova istraživanja u oblasti Parkinsonove bolesti, multiple skleroze i Alchajmerove bolesti takođe dati odgovore za pacijente sa Gošeovom bolešću. „Imamo sve više podataka, ali još uvek ima dosta posla. Potrebno nam je još mnogo informacija. Dobra vest je da više različitih fondacija sada ulaže velike napore u ovu oblast“, ističe Grabowski. Trenutno se većina naučnika u oblasti neurodegenerativnih efekata sistemske inflamacije fokusira na to kako citokini i hemokini, kao i ostali proinflamatorni agenti, utiču na mozak. Tokom ove dekade, lizozomi su postali glavni fokus naučnika i kliničkih aplikacija za Parkinsonovu bolesti i Alchajmerovu bolest. Jasno je da oblast Gošeove bolesti i ostalih bolesti nakupljanja u lizozomima mogu da imaju korist od ovih istraživanja. Saradnja između naučnika iz ovih oblasti će biti nastavljena.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.