Месец: фебруар 2022.

Објављено

Kako sistemski zapaljenski procesi utiču na mozak i centralni nervni sistem

Organizam je kao dobro podmazana mašina, sa mnogo sistema koji rade zajedno kako bi omogućili normalno funkcionisanje. Ali, kada jedan sistem ne radi kako treba, to može da dovede do problema u celom telu. Za ljude koji žive sa bolešću koja izaziva zapaljenske procese, kao što je Gošeova bolest, greška u imunom sistemu može da dovede do rasula u organizmu. Zapaljenski proces je jedan od načina da imuni sistem zaštiti i isceli telo. Međutim, konstantna aktivacija imunog sistema može da dovede do inflamacije u organizmu, što utiče na fizičko i mentalno funkcionisanje. Ovo je posebno tačno ukoliko sistematska inflamacija utiče na balans u centralnom nervnom sistemu.

Razgovarali smo sa Gregorijem Grabowskim, kako bismo razumeli na koji način sistemski zapaljenski procesi utiču na CNS. On je profesor pedijatrije i molekularne genetike, biohemije i mikrobiologije na Medicinskom fakultetu u Sinsinatiju. Dr Grabowski je takođe istraživač Gošeove bolesti. On je osnovao jednu od najvećih klinika za Gošeovu bolest i prvi terapijski centar za enzimsku supstitucionu terapiju. Član je medicinskog savetodavnog odbora američkog udruženja pacijenata NGF.

Šta je inflamacija?

Lokalna inflamacija je reakcija imunog sistema na iritaciju ili povredu. Ako povredite članak, zapaljenski odgovor može da uključuje crvenilo ili otok na mestu povrede. Odgovor može biti kratkotrajan, ali može trajati i nedeljama ili mesecima.

Šta je sistemska inflamacija?

Sistemska inflamacija se javlja kada je imuni sistem konstantno u stanju odbrane organizma. Stres, infekcije i hronične bolesti mogu da stave organizam u proinflamatorno stanje. Kada se ovo dogodi, imuni sistem postaje spreman da napravi zapaljenski odgovor. Imune ćelije povećavaju proizvodnju proinflamatornih proteina kao što su citokini i hemokini. Ovi agenti služe kao imunološki medijatori koji stimulišu inflamatorne odgovore u organizmu.

Sistemska inflamacija i Gošeova bolest

Ljudi koji žive sa Gošeovom bolešću su skloni sistemskim inflamacijama. Njihovi makrofagi imaju viši nivo proinflamatornih citokina nego ljudi koji nemaju Gošeovu bolest. Kod ljudi koji nisu na terapiji, povećani nivoi citokina stvaraju hronični stimulus koji je uvek tu, kaže Grabowski. Ako pacijent sa Gošeovom bolešću dobije upalu pluća ili neku sličnu infekciju, inflamatorni odgovor će biti verovatno veći nego kod pacijenata koji nemaju Gošeovu bolest i nisu u proinflamatornom stanju. To posebno važi za nelečene pacijente. Podrška imunom sistemu može da pomogne hroničnoj inflamaciji i da smanji simptome.

Kako sistemska inflamacija utiče na mozak?

Imuni sistem je u interakciji sa centralnim nervnim sistemom, što uključuje mozak i kičmenu moždinu. Međutim, CNS se oslanja na moždanu barijeru kako bi zaštitio balans i mozak. Barijera je mreža krvnih sudova, prohodna samo pod određenim uslovima. To dozvoljava unos esencijalnih nutrienata i limitira ulaz imunih ćelija i medijatora u cns. Međutim, barijera može da se probije kao odgovor na sistemsku inflamaciju. Ovaj proboj može da dozvoli imunom sistemu interakciju direktno sa mozgom.

Neurološki efekti sistemske inflamacije

Sistemska inflamacija može da ispolji različite simptome. Ljudi nekada imaju kognitivne simptome kao što su konfuzija i problemi sa memorijom. Ostali uobičajeni simptomi mogu biti: depresija, manjak fizičke aktivnosti, zamor, nedostatak motivacije, nedostatak ili gubitak apetita.

Kako EST i SRT mogu pomoći

U ovom trenutku, istraživanja efekata sistemske inflamacije na mozak uglavnom su fokusirana na tipove dva i tri. Kod tipa tri Gošeove bolesti, EST u značajnoj meri smanjuje sistemsko proinflamatorno stanje, kaže Grabowski. Ono nije eliminisano, ali je značajno smanjeno. To se takođe primećuje kod ljudi sa tipom jedan kod EST ili SRT.

Mnogi pacijenti na enzimskoj supsitucionoj terapiji su bolje, kognitivno i fizički. Ljudi sa tipom 3 takođe prijavljuju poboljšanje, uključujući apetit, nivo energije, manje problema sa memorijom. Međutim, ove promene nisu rezultat toga što EST direktno leči uticaj na mozak. Dr Grabowski ističe da su poboljšanja rezultat interakcije između sistemske inflamacije i mozga, ali ovo je predmet aktivnih istraživanja.

Naučnici još uvek nisu našli vezu između kognitivnih efekata EST ili SRT i promena u sistemskoj inflamaciji. Međutim, takve studije mogu da vode u nove terapije koje direktno targetiraju sistemske inflamatorne reakcije kod Gošeove bolesti. Taj tip terapije može da poboljša opšte ishode i kvalitet života ljudi sa Gošeovom bolešću. „Mi znamo da enzimske infuzije ne mogu da probiju moždanu barijeru, stoga je veoma važno da se tretiraju sistemski efekti Gošeove bolesti, kako bi se smanjili efekti bolesti na mozak“.

Sistemska inflamacija i Gošeova bolest: pogled unapred

Naučnici koji su specijalizovani za neurološke poremećaje, izučavaju neurološke efekte sistemske inflamacije. Dr Grabowski očekuje da će njihova istraživanja u oblasti Parkinsonove bolesti, multiple skleroze i Alchajmerove bolesti takođe dati odgovore za pacijente sa Gošeovom bolešću. „Imamo sve više podataka, ali još uvek ima dosta posla. Potrebno nam je još mnogo informacija. Dobra vest je da više različitih fondacija sada ulaže velike napore u ovu oblast“, ističe Grabowski. Trenutno se većina naučnika u oblasti neurodegenerativnih efekata sistemske inflamacije fokusira na to kako citokini i hemokini, kao i ostali proinflamatorni agenti, utiču na mozak. Tokom ove dekade, lizozomi su postali glavni fokus naučnika i kliničkih aplikacija za Parkinsonovu bolesti i Alchajmerovu bolest. Jasno je da oblast Gošeove bolesti i ostalih bolesti nakupljanja u lizozomima mogu da imaju korist od ovih istraživanja. Saradnja između naučnika iz ovih oblasti će biti nastavljena.

Објављено

Uticaj ishrane na imuni sistem

Probajte da svakog dana jedete bar pet boja voća i povrća

Ishrana i imuni sistem su veoma usko vezani. Ovo je posebno značajno za osobe koje žive sa Gošeovom bolešću, kod kojih je veća verovatnoća da će imati preterano aktivan imuni sistem usled prirode bolesti. Fiš Bard, klinički nutricionista i sertifikovani zdravstveni savetnik ističe: „Mnogo faktora je povezano sa imunim sistemom, između ostalog i hrana koju jedemo. Teško je promeniti navike u ishrani, ali to je najlakša stvar koja dovodi do dramatičnih rezultata.“

Naše telo se svakodnevno susreće sa potencijalnim opasnostima, stoga je imuni sistem neprekidno u funkciji. Mi imamo dosta načina da pomognemo imunom sistemu da radi, a ishrana je jedan od najvažnijih i jedini koji možemo u potpunosti da kontrolišemo. „Hrana konstantno ulazi u naš organizam. Mi konzumiramo nutriente najmanje tri puta dnevno, mnogo ljudi i češće. Možemo da podržimo naš imuni sistem tako što ćemo jesti ishranu koja pomaže našim ćelijama da rade, posebno ćelijama imunog sistema“, objašnjava Bard. Nauka je identifikovala određene sastojke koji su posebno korisni za ćelije imunog sistema i njegovo funkcionisanje. Vitamini C, D i A, minerali kao što su cink, selen, folna kiselina i gvožđe se nalaze u različitim namirnicama biljnog i životinjskog porekla.

Gošeova bolest i preterano aktivan imuni sistem

Za ljude koji žive sa Gošeovom bolešću, obraćanje pažnje na imunitet je od vitalnog značaja. Istraživači sada opisuju Gošeovu bolest kao bolest koja uključuje „hroničnu stimulaciju imunog sistema“. Kod Gošeove bolesti, ljudi nasleđuju nedostatak enzima glukocerebrozidaze. Kao rezultat, abnormalni lipidi (masti) se nakupljaju u ćelijama imunog sistema koji se zovu makrofagi. Rezultat su simptomi Gošeove bolesti koji su osnova za sistemsku inflamaciju i bol u zglobovima i zamor.

Na koji način zapaljenski procesi utiču na imuni sistem

„Postoji jaka konekcija između zapaljenskih procesa i imunog sistema“, kaže Bard. „Kada je vaš imuni sistem previše stimulisan, on reaguje na supstance iz okoline koje su inače bezopasne. Konzumiranje hrane bi trebalo da bude lepo, zar ne? Naš imuni sistem bi trebao da prepozna da je hrana dobra. Ali određena upalna stanja, a ja bih Gošeovu bolest stavio u tu grupu, ometaju imuni sistem. Kada je imuni sistem preterano stimulisan, to može rezultirati hroničnim zapaljenskim procesom u stomaku. 80% imunog sistema se nalazi u stomaku“, kaže Bard. Kao rezultat, ishrana igra veliku ulogu u određivanju koji mikrobi žive u vašoj utrobi i kako su izbalansirane dobre i loše bakterije.

Imuni sistem i citokini

Citokini su deo tog balansa. Mnogi iz Goše zajednice znaju da je termin „citokin“ u vezi sa Goše inflamatornim odgovorom, koji može da izazove „oluju citokina“ u organizmu. U pandemiji Covid 19, povećala se svest o ovoj terminologiji u opštoj populaciji. Citokini nisu uvek opasni, oni su signalni molekuli, koje proizvode ćelije koje regulišu zapaljenski odgovor. Drugim rečima, one signaliziraju šta se dešava u imunom sistemu. Citokini su u stvari dobri, oni stimulišu imuni sistem da se bori protiv stranih patogena ili da proizvede imuni odgovor, kaže Bard. Problem je kada njihov izraz uzrokuje zapaljenski odgovor i daje signal imunom sistemu da preterano reaguje. Mi znamo da određena hrana povećava rizik od zapaljenskih citokina. Ali postoji hrana koja smanjuje inflamatorni odgovor i smiruje citokine rezultirajući zdravijim imunim sistemom.

5 namirnica koje slabe imunitet

  1. Šećer dramatično smanjuje moć imunog sistema. Bard savetuje ljudima sa Gošeom da pokušaju da smanje unos šećera koliko god je to moguće;
  2. Visoko rafinisana ulja – treba potpuno izbegavati margarin i namaze sa visokim procentom trans masti. Ova hrana definitivno pojačava zapaljenski odgovor;
  3. Mesne prerađevine sa nitratima, tu spadaju viršle, kobasice, slanina;
  4. Rafinisani ugljeni hidrati, kao što su belo brašno, beli pirinač, gde je većina vlakana uklonjena;
  5. Mleko može biti inflamantno za mnoge ljude.

Koliko dugo je potrebno izbegavati inflamatornu hranu?

Svaki organizam je individualan. Mleko može biti dobro za nekoga, a za nekoga ne. Za neke osobe, opet, može biti dobro 20 godina, a onda se može desiti da prestanu da proizvode enzime za preradu i tada počnu problemi. U idealnom svetu, za najzdraviji imuni sistem, trebalo bi potpuno izbegavati hranu sa liste. Ako neko ima hroničnu upalu, a ljudi sa Gošeovom bolešću imaju, Bard savetuje da se pridržava gornje liste i možda da potpuno eliminiše gluten i mleko. „Video sam ljude koji su imali rezultate u roku od tri meseca. Kod nekih, potrebno je više vremena.“ Cilj nije samo da se eliminiše hrana koja izaziva zapaljenja. Takođe je potrebno da se stomak reparira, što uključuje upotrebu probiotika, suplemenata i bilja.

Kategorije namirnica koje će poboljšati Vaš imunitet

  1. Duga voća i povrća

Voće i povrće postoji u raznim bojama. Svaka boja duge predstavlja različitu vrstu zaceljujućih jedinjenja, a sve boje pružaju pogodnosti za imunitet. Probajte da svakog dana jedete pet boja voća i povrća. Od svih boja, zelena je najvažnija. Zeleno lisnato povrće je bogato vitaminima i mineralima, posebno vitaminom E, koji je veoma značajan.
Ostalo preporučeno raznobojno voće i povrće:

  • Bobičasto voće je visoko na listi anti zapaljenskih namirnica, a takođe štiti od tumora i poboljšava zdravlje srca;
  • Paradajz, posebno kuvani koji sadrži visok stepen likopena. Dobro utiče na bubrege, jetru i prostatu. Probajte ga pripremljenog na pari, pečenog ili u sosu;
  • Hrana bogata vitaminom C. Kivi i crvena paprika babura imaju više vitamina C nego pomorandže.

2. Koštunjavo voće i semenke sadrže zdrave masti i pomažu povećanju nivoa dobrog holesterola;

3. Masna riba, losos, sardine i inćuni su bogati Omega 3 kiselinama, ove supstance smanjuju upalne procese;

4. Bilje i začini – đumbir i kurkuma posebno su poznati po anti inflamatornim efektima. Preporučuje se da se uzimaju sveži ili u prahu.

Veoma je važno da Vaša ishrana obuhvata sve ove namirnice tako da uzimate nutriente koji pospešuju imune ćelije, zaključuje Bard.