Месец: октобар 2021.

Shondra je učesnica studije za gensku terapiju, koja je za sada pokazala uspeh.

U okviru obeležavanja meseca Gošeove bolesti, donosimo priču pacijentkinje Shondre iz Kanade.

„Imala sam samo dve godine kada mi je dijagnostikovana Gošeova bolest. Tada se veoma malo znalo o ovoj retkoj bolesti i predviđali su da ću imati kratak život, dok sam bila priključena na infuziju za koju sam mislila da će mi biti neophodna do kraja života.

Osećala sam se izolovano jer sam mislila da niko nije kao ja. Pravila sam se da sam „normalna“ napolju, rasla sam sa tim da znanje o mojoj bolesti držim za sebe. Otišla sam na prvu konferenciju Kanadske organizacije za Gošeovu bolest u mojim ranim dvadesetim i tada sam prvi put imala prilike da upoznam druge koji su kao ja. Otišla sam sa konferencije sa sposobnošću da budem ponosna na svoju različitost. Na sreću, nisam imala mnogo fizičkih komplikacija dok nisam počela da osećam bol u kukovima, kada sam imala oko 22 godine. Postepeno je došlo do smanjene mobilnosti. Pre moje 28 godine, uradila sam operaciju oba kuka i dozvolila mojim snovima o budućnosti da se ponovo pojave.

Sa retkom bolešću, najveći snovi dolaze sa ograničenjima. Putovanja i uživanje u životu bez obaveze da se ide na infuziju i preglede kod lekara su još uvek snovi. Međutim, ja sam odnedavno učesnik kliničke studije koja mi je omogućila da ne uzimam terapiju više od 15 meseci.

Od kada znam za sebe, želim izlečenje ove neizlečive bolesti i sa novim dostignućima u medicini, mi smo sve bliži danu o kome sanjam. Ispunjena sam nadom i optimizmom za ono što je velika stvar za Goše zajednicu“.

Predsednica udruženja Biljana Jovanović ističe da u Srbiji danas živi 41 osoba sa ovom bolešću, od toga sedmoro dece. Napominje da je status pacijenata u Srbiji prethodnih godina napredovao, ali uprkos tome što se većina obolelih leči iz sredstava RFZO, u određenim klinikama pacijenti imaju pauze u lečenju.
– Rana, tj. pravovremena dijagnostika je od presudnog značaja za dalji tok bolesti. Terapija koju pacijenti primaju je veoma efikasna, te je što ranije se započne lečenje, veća šansa za postizanje boljih rezultata i mogućnost da oboleli žive normalan život. Na Dan obolelih od Gošeove bolesti, pacijenti se nadaju da će više biti uključeni u tok svog lečenja i izbor leka, kao i da će se naći način da se poboljša kvalitet života.
– Od ove godine, još troje pacijenata je uključeno u lečenje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, te su ostala još dva pacijenta koja se i dalje leče iz humanitarnog programa. Danas svi pacijenti koji prihvataju lečenje imaju obezbeđenu terapiju. Uprkos tome, usled administrativnih poteškoća i/ili propusta, u nekim klinikama se događa da terapija ne stiže na vreme.
– Iako pacijenti danas imaju obezbeđeno lečenje, i dalje postoje brojni problemi sa kojima se suočavaju u svakodnevnom životu sa bolešću. Lekovi koji se primenjuju putem infuzije su odobreni za kućnu upotrebu, pacijenti su prošli obuku, ali još uvek najčešće primaju lek u bolničkim uslovima. To podrazumeva stalna putovanja, odsustva iz škole i sa posla, iscrpljivanje i troškove za zdravstveni sistem. Čak i u slučajevima kada primaju lek kod kuće, dobijaju samo količinu za jedan mesec, što nije dovoljno – rekla je Biljana Jovanović.

Međunarodni dan Gošeove bolesti je obeležen u preko 60 zemalja sveta. Organizacija iz SAD je napravila kratki film u kome se pojavljuju pacijenti iz celog sveta. Njihov cilj je da se podigne svest o Gošeovoj bolesti i da se pokaže da je to bolest koja može da pogodi bilo koga.