Месец: септембар 2020.

Објављено

Međunarodni dan Gošeove bolesti

Danas se u svetu obeležava međunarodni dan borbe protiv Gošeove bolesti. Tim povodom Udruženje pacijenata u Srbiji, organizuje web diskusiju od 10 časova, a svi zainteresovani mogu da je prate na Youtube kanalu udruženja Goše Srbija https://www.youtube.com/channel/UCV9G_15jahJDbDoFR-ut8lQ i na Facebook profilu udruženja.

Na tribini/diskusiji će učestovati:

  • Prof. dr Nada Suvajdžić-Vuković, sa Instituta za hematologiju KC Srbije
  • Doc. dr Maja Đorđević Milošević, ispred Instituta za majku i dete
  • Igor Vujin, pacijent sa Gošeovom bolešću
  • Biljana Jovanović, predsednica udruženja Goše Srbija

Diskusija ima za cilj da podigne svest o ovoj bolesti, kao i da inspiriše lekare, istraživače i donosioce odluka da rade na poboljšanju kvaliteta života ljudi koji žive sa Gošeovom bolešću.

– „Zajedno se borimo za unapređenje uslova lečenja i položaja obolelih u društvu. Svojim aktivnostima smo doprineli da danas svi pacijenti imaju pristup terapiji, većina preko RFZO. Međutim, uprkos napretku koji smo ostvarili u poboljšanju položaja obolelih i dalje postoje brojne poteškoće sa kojima se ljudi sa Gošeovom bolešću svakodnevno suočavaju“ – istakla je Biljana Jovanović, predsednica Udruženja.

– „Većina pacijenata i dalje mora da odlazi u bolnicu svake dve nedelje, kako bi primili terapiju, veoma često putuju u grad van mesta stanovanja. Ovaj problem je postao posebno važan i komplikovan u toku pandemije, kada je odlazak u bolnicu otežan u značajnoj meri, kada su određene bolnice ušle u kovid sistem, te je nekolicini pacijenata terapija obustavljena u toku vanrednog stanja. Takođe, deo pacijenata i dalje prima terapiju iz humanitarnih programa, gde je procedura nabavke leka komplikovanija, te se dešavaju prekidi u lečenju. Prilikom postavljanja dijagnoze Gošeove bolesti, uzorci krvi se šalju u inostranstvo, iako postoje uslovi da se dijagnostika radi u Srbiji, što je do skoro i bio slučaj. Ovo prolongira i poskupljuje ceo proces i nije u interesu pacijenata. Na kraju ali ne i najmanje važno, pojedinim pacijentima sa neuropatskim tipom bolesti je uz redovnu terapiju neophodan i lek koji nije moguće nabaviti u našoj zemlji, te pacijenti i roditelji moraju samostalno da nabavljaju lek iz inostranstva.“ – zaključuje Biljana Jovanović.

– „Uzrok Gošeove bolesti je urođeni nedostatak enzima koji razgrađuje kompleks ugljenih hidrata i masti – glukocerebrozid. Glukocerebrozid se nagomilava u makrofazima koji predstavljaju vrstu belih krvnih zrnaca i kojih ima u svim organima. Usled toga su zahvaćeni brojni organi. Naime dolazi do uvećanja jetre i slezine i oštećenja pluća. Usled nagomilavanja glukocerebrozida u koštanoj srži mogući su bolovi u kostima i prelomi, malokrvnost i snižen broj krvnih pločica sa posledičnim krvarenjem. Zbog toga se, osim endokrinologa/metabologa, Gošeovom bolešću bave i hematolozi. Kod nekih pacijenata zahvaćen je i nervni sistem, a kod dece dolazi do zastoja u rastu i razvoju. Gošeova bolest je genetska, autozomno recesivna bolest. I otac i majka su zdravi, ali je svaki nosilac mutacije. Jedna četvrtina njihovog potomstva ima šansu da nasledi oba mutirana nefunkcionalna gena i tada se kod takvog potomka ispoljava Gošeova bolest. Radi se o retkoj bolesti čija je učestalost 1:40-60.000 stanovnika“ napominje Prof. dr Nada Suvajdžić.

Doc.dr Maja Đorđević Milošević kaže da postoji više tipova Gošeove bolesti: tip 1, 2 i 3. – „Tip 1 podrazumeva primarno ne neurološku simptomatologiju, prvi simptomi se mogu javiti u dečjem uzrastu (posle treće godine života) ili u odraslom dobu. Klinička sliku podrazumeva uvećanje jetre i slezine, anemiju, snižen broj trombocita, zamaranje, zaostajanje u rastu i bolove u kostima. Tip 2 je najređi, klinički se ispoljava već u prvim mesecima života, a pored opisane kliničke slike ova deca imaju i teška neurološka oštećenja zbog čega umiru veoma rano, u prvim godinama života. Tip 3 pored opisanih promena kod tipa 1, podrazumeva i neurološke simptome kao što su horizontalna paraliza pogleda, epilepsija i drugo. Prvi simptomi se obično javljaju oko prve godine života. Lečenje Gošeove bolesti podrazumeva primenu enzima, koji nedostaje. Terapija se sprovodi, sa odličnim rezultatima, za tip 1 i 3, dok kod tipa 2 nema efekta jer enzim ne deluje na mozak.“ – kaže dr Đorđević Milošević

ISTORIJAT: Gošeova bolest je dobila ime po francuskom lekaru Filipu Čarlsu Ernestu Gošeu (Philippe Charles Ernest Gaucher), koji je kao student 1882. godine otkrio bolest kod 32-godišnje žene koja je imala uvećanu slezinu. U to vreme, Goše je mislio da se radi o nekoj vrsti raka slezine i objavio je svoje rezultate u doktoratu. Dosta kasnije, 1965. godine, prava biohemijska priroda Gošeove bolesti je otkrivena. Razvojem enzimske supstitucione terapije 1991. godine, omogućen je život mnogim obolelima širom sveta. Prvi pacijenti su počeli da primaju enzimsku supstitucionu terapiju u Srbiji tek 2002. godine.

DIJAGNOSTIKA: Već dvadeset godina podučavaju se studenti, specijalizanti pedijatrije/ interne medicine i hematologe da bi trebalo da posumnjaju na Gošeovu bolest kod pacijenta sa velikom slezinom i trombocitopenijom I da takvog pacijenta upute u referentni centar radi potvrde dijagnoze.

LEČENJE: Od pre 20 godina sistematski registrujemo pacijente sa Gošeovom bolešću. Najugroženiji pacijenti su počeli da se leče 2002. godine putem humanitarnog programa, primenom rekombinantnog enzima, intravenski, kojim se nadomešćuje nedostajući prirodni enzim. Ukupno 25 pacijenata se lečilo putem ovog programa. Potom su usledile kliničke studije putem kojih su pacijenti lečeni drugim oblikom veštačkog, rekombinantnog enzima koji se primenjuje intravenski i tabletarnim lekom koji je vrlo konforan za pacijente.

Објављено

Mogućnost Supstrat redukcione terapije (SRT) za neuropatski tip Gošeove bolesti (tip 2 i 3), pokazuju rane studije

Supstrat redukciona terapija (SRT), poznata pod nazivom Genz-667161, efikasno redukuje nakupljeni glukocerebrozid u mozgu i pozitivno utiče na promene u aktivnosti gena na modelu miša kod neuropatskog tipa Gošeove bolesti, pokazuje studija.

Studija pod nazivom „Supstrat redukciona terapija korišćenjem Geny-667161, smanjuje nivoe patogenih komponenti u miš modelu neuropatskih formi Gošeove bolesti“, objajvljena je u časopisu Journal of Neurochemistry. 

Neuropatski tip bolesti obuhvata tipove 2 i 3 Gošeove bolesti.

Enzimska supstituciona terapija je opcija u kojoj nedostajući enzim beta-glukocerebrozidaza se nadomešćuje. Međutim, ova terapija nije efikasna kod pacijenata sa neuropatskom bolešću jer ne može da probije moždanu barijeru.

Alternativna opcija tretmana, SRT ima za cilj da koristeći male molekule koji mogu da probiju moždanu barijeru i blokiraju proizvodlju glukocerebrozida i na taj način smanjuju nakupljanje.

Naučnici sa Weizmann naučnog instituta u Izraelu testiraju upotrebu malih molekula na modelu miša sa Gošeom. Kako bi oponašali neuropatski model Gošeove bolesti, tim je koristio molekule koji se zovu CBE, koji blokiraju beta-glukocerebrozidazu i uzrokuju nakupljanje glukocerebrozida.

Miševima je ubrizgavana kombinacija CBE i Genz-667161, samo CBE i postojala je kontrolna grupa koja nije primala ništa. Kombinacija CBE i Genz-667161 je davana na dva načina: ili su oba molekula ubrizgavana 10 dana nakon rođenja ii je CBE ubrizgavan 10-og dana a Genz-667161 25-og dana.

Životinje koje su dobijale samo CBE nisu dobijale na težini, bile su značajno manje u odnosu na kontrolnu grupu. Oko dve trećine je uginulo sa manje od mesec dana od rođenja. Nasuprot tome, miševi koji su dobijali CBE i Genz-667161 su dobijali na težini, ali ne tako brzo kao kontrolna grupa, i nijedno nije uginulo pre 40 dana života.

Životinje koje su dobijale prvo CBE a nakon 15 dana Genz-667161, su pokazali srednje simptome i neki nisu preživeli više od 28 dana.

„Ovi podaci pokazuju da primena Genz-667161 odmah po indukciji nGD, rezultiraju značajnim poboljšanjem u preživljavanju miševa“, pišu naučnici.

Nivo glukocerebrozida u mozgu je povećan 4.6 puta na 40. dan kod onih koji su primili CBE u poređenju sa kontrolnom grupom.

Miševi tretirani sa CBE i Genz-667161 desetog dana po rođenju su imali nivo glukocerebrozida slično kontrolnoj grupi. Kod onih koji su dobili Genz- 667161 25-og dana, nivo nakupljanja se smanjio, ali u manjoj meri.

Tim naučnika je potom analizirao koji geni su se aktivirali ili deaktivirali kod miševa koji su bili izloženi samo Cbe-u ili zajedno sa GZ-667161. Mnoštvo bioloških posledica koje su isprovocirane CBE-om su se nakon tretmana popravili, kao što su funkcije nervnih ćelija ili metabolizam masti.

Posebno, gen koji je poznat kao Srebf1, koji je identifikovan kao faktor rizika za Parkinsonovu bolest je povećan kod miševa sa CBE, ali vraćen na normalan nivo nakon tretmana.

Gene koji su povezani sa neuroinflamacijom su takođe bili pogođeni. „Da li je moguće da se poprave oštećenja koja su se pojavila u ranom stadijumu nGD, ili zahtevaju duži tretman, pokazaće dalje ispitivanje“.

Објављено

Merenje nivoa Lyso-Gb1 u suvim kapima krvi može da pomogne u praćenju efikasnosti terapije

Merenje nivoa Lyso-Gb1, dijagnostičkog biomarkera za Gošeovu bolest u suvim kapima krvi je metoda koja prati efikasnost enzimske supstitucione terapije kod ljudi sa Gošeovom bolešću, pokazuje studija.

Rezultati, bazirani na praćenju Lzso-Gb1 više od tri godine, uključujući period prekida terapije, potvrđuje prethodne dokaze da je Lyso-GB1 biomarker koji pokazuje odgovor na terapiju. Ovaj pristup omogućava kliničarima da detektuju svaku redukciju ili loš odgovor na EST pre nego što se bolest pogorša.

Studija „Efikasnost tretmana kod Goše pacijenata može pouzdano da se prati mereći nivo Lyso-Gb1 iz suvih kapi krvi“, objavljena je u International Journal of Molecular Sciences.

Biomarker Lyso-Gb1 je identifikovan kao konzistentan i specifičan dijagnostički biomarker koji pokazuje razvoj Gošeove bolesti. Nekoliko studija je takođe podržalo ovaj biomarker kao pouzdan u praćenju progresa i poboljšanja efekata terapije. Međutim, nekoliko studija je pratilo nivo ovog biomarkera kroz duži vremenski period i evaluiralo njegovu vrednost u identifikovanju redukcije ili izostanka terapijskog efekta.

Suve kapi krvi- kap krvi is jagodice prsta se stavlja na filter karticu, lak način da se prikupi, pošalje i skladišti uzorak krvi sa prednošću da dozvoljava i pacijentima da samostalno pribavljaju svoje uzorke.

Dok merenje nivoa Lyso-GB1 u suvim kapima krvi omogućuje mnoge prednosti nad standardnim uzorcima krvi, valjana potvrda ovog pristupa još uvek nedostaje.

U studiji koju sprovodi kompanija Centogene, u saradnji sa naučnicima is Albanske bolnice Majka Tereza, evaluira se da li je merenje Lyso-Gb1 nivoa iz suvih kapi krvi pouzdan način da se prati efikasnost EST kroz vreme, uključujući nevolje prekide u primeni terapije.

Studija uključuje 19 ljudi, 12 muškaraca i sedam žena sa Gošeovom bolešću, koji su praćeni u bolnici. Prosečna starost ispitanika je 22 godine, uključujuči pacijente starosti 6-78 godina.

Od decembra 2018 do marta 2019 godine, sve pacijenti su morali da zbog privremenih administrativnih problema morali da privremeno prekinu sa primanjem terapije. Nivo pomenutog biomarkera je meren koristeći kartice sa filterima za suve kapi krvi u redovnim vremenskim  intervalima.

Tim stručnjaka je prvo potvrdio metod koristeći međunarodne standarde. Dugotrajno praćenje kod redovnog uzimanja terapije je pokazalo, da se nivo Lyso-Gb1 smanjuje kroz vreme, različito kod različitih pacijenata. Ovi nivoi su se menjali i varirali kroz vreme kod svakog pacijenta. Hipoteza naučnika je da su ove varijacije povezane sa procesom bolesti, cirkadijalnim ritmom i efektima ishrane i fizičke aktivnosti. Kao potencijalna strategija da se ove varijacije smanje i pouzdano meri efekat tretmana, tim je uporedio vrednosti od referentnih intervala vremena, umesto jednog posebnog merenja.

Rezultati su pokazali da se varijacije smanjuju tokom dužih vremenskih intervala i sa većim brojem merenja.

„Ove observacije govore u korist napora bazičnog praćenja u kombinaciji sa dužim intervalima i frekventnog merenja“, kažu naučnici.

Takođe se pokazalo da se u periodima prekida terapije, nivoi Lydo.Gb1 povećavaju više nego što je uobičajeno variranje.

Tim takođe naglašava da nijedan od pacijenata nije prijavio da se bolest pogoršala tokom prekida u primeni terapije, s obzirom da vremenski period prekida nije dugo trajao. „Zaključujemo da je Lyso-Gb1 uzet iz suvih kapi krvi, pokazuje pogoršanje bolesti na ranom stadijumu, pre nego što se kliničke posledice povećaju“, ističu naučnicii i dodaju da podaci dobijeni na ovaj način predstavljaju moguću i veoma pouzdanu strategiju u terapijskom praćenju pacijenata sa Gošeovom bolešću.