Ljudi sa Gošeovom bolešću nisu u povećanom riziku od Covid-19

Iskustva 181 pacijenta iz Njujorka

Ukoliko se zaraze virusom SARS-CoV-2, ljudi koji imaju Gošeovu bolesti nisu u povećanom riziku od težeg oblika bolesti. Rezultati studije “Gošeova bolest i SARS-CoV-2, Iskustvo 181 pacijenta iz Njujorka”, su objavljeni u žurnalu Molakularna genetika i metabolizam.

U studiji su analizirani podaci dobijeni od 181 pacijenta iz Njujorka u periodu od juna do avgusta 2020. godine.

Gošeova bolest je posledica mutacije gena GBA, što uzrokuje nakupljanje molekula glukocerebrozida u organima. Jedna od bioloških posledica nakupljanja je povećan rizik od zapaljenskih procesa. S obzirom da su zapaljenski procesi takođe povezani sa Covid-19 infekcijom, naučnici su imali hipotezu da ljudi sa Gošeovom bolešću mogu da budu u riziku od ozbiljnih komplikacija ukoliko se zaraze.

Od učesnika u studiji, 150 su bili odrasli i 31 dete. Većina je imala tip 1, ali su tri pacijenta imala tip 3 Gošeove bolesti. Većina, 85% imaju nasleđe Aškenazi jevreja, takođe 78% odraslih su primali enzimsku supstitucionu ili substrat redukcionu terapiju za osnovnu bolest.

Ukupno, 25% učesnika u studiji su izvestili da su imali barem jedan symptom COVID-19, a 10% je imalo tri ili više simptoma. Najčešći prijavljeni simptomi kod odraslih su bili temperatura, kašalj i malaksalost. Kod dece, glavni simptom je bila povišena temperatura. Kod odraslih, 45-oro su bili u kontaktu sa zaraženom osobom, 62% nije imalo nikakve simptome. Među odraslima koji su imali kontakt, 33-je je testirano i 10-oro je bilo pozitivno na COVID-19.

“Trećina odraslih sa Gošeovom bolešću u ovoj studiji je navelo da su bili u kontaktu sa zaraženima, ali većina nije imala nikakve simptome”, navode istraživači.

Od 88 odraslih koji su bili testirani, 16-oro je bilo pozitivnih na SARS-Cov-2 infekciju, kao i dvoje od šestoro dece. Oni koji su bili pozitivni su imali značajno više simptoma u proseku od onih koji su bili negativni. Dvoje ljudi, jedno dete i jedan odrasli nisu osetili nikakve simptome iako su bili pozitivni na antitela, što navodi na zaključak da su ranije imali Covid-19.

Statistička analiza daje zaključak da učesnici u studiji koji su naveli da su se osećali veoma umorno su u značajno većem broju slučajeva bili pozitivni na testu. Nije pronađena veza između pola, godina, indeksa telesne mase ili broja udruženih stanjaiI rizika da će imati pozitivan rezultat. Takođe, specifične mutacije i terapija koju pacijenti primaju za Gošeovu bolest nisu primećeni kao faktor koji pojačava rizik od simptoma ili pozitivnog rezultata.

Nije bilo prijavljenih smrti usled komplikacija uzrokovanih Covid infekcijom ili hospitalizacija. Nijedan od učesnika u studiji nije zahtevao specifičan tretman za COVID-19 i svi su bili lečeni kod kuće sa redovnom prepisanom terapijom.

“Zaključili smo da Gošeova bolest nije povezana sa komplikacijama ukoliko se osoba zarazi SARS-CoV-2 infekcijom “, navode naučnici.

Takođe navode da su ograničenja ove studije što je sprovedena na samo jednoj lokaciji, da su podaci o izlaganju virusa dobijeni direktno od pacijenata i da većina učesnika nije testirana na ovu infekciju.

Marisa Wexler, MS

Telemedicina – korisna alternativa za preglede “uživo”, kažu oboleli

Ankete pokazuju da većina obolelih od retkih bolesti koji koriste usluge tele zdravstva tokom pandemije Covid-19, smatra iskustvo pozitivnim i veliki deo njih želi da se ova opcija nastavi u zakazivanju pregleda u budućnosti.

Istraživanje američke Nacionalne organizacije za retke bolesti (NORD) uključilo je više od 800 ljudi koji žive sa retkim bolestima i negovatelja u Americi. Rezultati su objavljeni u izveštaju “Obezbeđivanje pristupa uslugama telemedicine za retke bolesti”.

Telemedicina podrazumeva široku upotrebu komunikacijskih tehnologija – telefona i kompjutera – sa ciljem da se organizuju pregledi i kontakti pacijenata i lekara ili drugih zdravstvenih radnika, a istovremeno izbegne da fizički budu u istom prostoru.

Telemedicina može da ponudi prednosti za ljude sa retkim bolestima, jer je broj onih koji su zaduženi za njih često ograničen i podrazumeva da pacijenti moraju da putuju kako bi došli do njih. Zapravo, 39% učesnika u istraživanju navodi da mora da putuje najmanje 100 km kako bi došli do lekarske pomoći, a 17% se preselilo (ili razmatra preseljenje) da bi bili bliži centru u kome se leče.

Oboleli od retkih bolesti često uzimaju lekove koji utiču ili smanjuju imunitet, povećavajući rizik od infekcije koji nosi fizički odlazak u bolnice ili kliničke centre i ozbiljne komplikacije koronavirusa.

Tokom covid-19 pandemije, korišćenje tele zdravstva je dramatično povećano i postalo opcija koja se bira pre nego odlazak kod lekara.

“Tokom pandemije koronavirusa, skoro osam od deset obolelih od retkih bolesti su imali iskustvo da su medicinski pregledi otkazani”, navodi se u izveštaju. “Na sreću, tokom ovog perioda, telemedicina je postala uobičajeni način za ljude da na bezbedan način dobiju medicinsku negu bez rizika da se izlože virusu.”

Prema izveštaju NORD-a, pre početka pandemije, oko 0,01% lekarskih pregleda širom Amerike je rađeno preko telemedicine. Do polovine aprila, ovaj broj se povećao na dve trećine (69%) od svih pregleda.

Dalje, oboleli od retkih bolesti navode da da su koristili usluge preko telefona tokom aktuelne pandemije. Preko 83% ovih pacijenata je dobilo priliku da se na ovaj način sretne sa lekarom, a 88% je prihvatilo ovu mogućnost. Od onih koji su koristili telemedicinu, 92% opisuje kao pozitivno iskustvo.

“Nismo morali da vozimo 6,5 sati za jedan dan i mogli smo da obavimo pregled u dnevnoj sobi. To je super!” jedan od pacijenata je naveo u izveštaju.”Mogli smo da dobijemo više pregleda zato što smo koristili telemedicinu”. Drugi navodi da se osećao sigurnije zato što nije morao da ide u bolnicu i na taj način kontaktira sa ljudima koji su bolesni.

Neki pacijenti i negovatelji su naveli da na ovaj način može češće da se kontaktira sa lekarima.

“Bilo je odlično da vidim svog lekara, a da ne moram nigde da idem. Imam više zakazanih pregleda od početka covid-19 jer je na ovaj način lakše kontaktirati”, odgovorio je jedan od učesnika.

Ukoliko se redovni pregledi učine jednostavnijim, veća upotreba tele zdravstva može da omogući većem broju pacijenata da učestvuje u kliničkim studijama. Rezultati ankete sugerišu da je interes za studije veliki, sa 88% učesnika koji su otvoreni za mogućnost da učestvuju u ispitivanjima lekova. Ovo je značajno veći broj od 62% onih koji su pokazali želju da učestvuju pre tri decenije.

Kliničke studije su važne, izveštaj navodi da “otprilike 90% od 7000 poznatih retkih bolesti još uvek nema lek odobren od Američke agencije za lekove FDA”.

“Pregled moje ćerke je otkazan. Telezdravstvo je bilo veoma korisno i omogućilo nam je da nastavimo sa lečenjem kroz kliničku studiju koja bi bila odložena za godinu dana uprkos njenom lošijem zdravstvenom stanju” jedan od učesnika navodi.

Većina (70%) učesnika u anketama NORD-a je takođe reklo da bi voleli da ova opcija nastavi da se koristi za buduće medicinske preglede.

NORD radi sa drugim organizacijam na kreiranju preporuka, koje bi pomogle kreatorima politika da bolje zadovolje potrebe obolelih od retkih bolesti za vreme i nakon pandemije.

Grupa ohrabruje ljude u americi da pošalju pismo svojim senatorima i predstavnicima i da od njih traže da dozvole veću upotrebu telemedicine, kako bi zaštitili obolele od retkih bolesti u sledećem talasu koronavirusa.

“Aktuelno, Trampova administracija, kongres i vlade država pokušavaju da odluče da telezdravstvo treba da postane stalno, i nakon pandemije”, kaže se u izveštaju. “Naša nastojanja su kontinuirana da pomognemo u ovom problemu i nadamo se da će doneti neke pozitivne promene” NORD takođe nastavlja da prikuplja podatke od pacijenata obolelih od retkih bolesti, uzimajući u obzir iskustvo telemedicine tokom pandemije.

mr Marisa Veksler

Međunarodni dan Gošeove bolesti

Danas se u svetu obeležava međunarodni dan borbe protiv Gošeove bolesti. Tim povodom Udruženje pacijenata u Srbiji, organizuje web diskusiju od 10 časova, a svi zainteresovani mogu da je prate na Youtube kanalu udruženja Goše Srbija https://www.youtube.com/channel/UCV9G_15jahJDbDoFR-ut8lQ i na Facebook profilu udruženja.

Na tribini/diskusiji će učestovati:

  • Prof. dr Nada Suvajdžić-Vuković, sa Instituta za hematologiju KC Srbije
  • Doc. dr Maja Đorđević Milošević, ispred Instituta za majku i dete
  • Igor Vujin, pacijent sa Gošeovom bolešću
  • Biljana Jovanović, predsednica udruženja Goše Srbija

Diskusija ima za cilj da podigne svest o ovoj bolesti, kao i da inspiriše lekare, istraživače i donosioce odluka da rade na poboljšanju kvaliteta života ljudi koji žive sa Gošeovom bolešću.

– „Zajedno se borimo za unapređenje uslova lečenja i položaja obolelih u društvu. Svojim aktivnostima smo doprineli da danas svi pacijenti imaju pristup terapiji, većina preko RFZO. Međutim, uprkos napretku koji smo ostvarili u poboljšanju položaja obolelih i dalje postoje brojne poteškoće sa kojima se ljudi sa Gošeovom bolešću svakodnevno suočavaju“ – istakla je Biljana Jovanović, predsednica Udruženja.

– „Većina pacijenata i dalje mora da odlazi u bolnicu svake dve nedelje, kako bi primili terapiju, veoma često putuju u grad van mesta stanovanja. Ovaj problem je postao posebno važan i komplikovan u toku pandemije, kada je odlazak u bolnicu otežan u značajnoj meri, kada su određene bolnice ušle u kovid sistem, te je nekolicini pacijenata terapija obustavljena u toku vanrednog stanja. Takođe, deo pacijenata i dalje prima terapiju iz humanitarnih programa, gde je procedura nabavke leka komplikovanija, te se dešavaju prekidi u lečenju. Prilikom postavljanja dijagnoze Gošeove bolesti, uzorci krvi se šalju u inostranstvo, iako postoje uslovi da se dijagnostika radi u Srbiji, što je do skoro i bio slučaj. Ovo prolongira i poskupljuje ceo proces i nije u interesu pacijenata. Na kraju ali ne i najmanje važno, pojedinim pacijentima sa neuropatskim tipom bolesti je uz redovnu terapiju neophodan i lek koji nije moguće nabaviti u našoj zemlji, te pacijenti i roditelji moraju samostalno da nabavljaju lek iz inostranstva.“ – zaključuje Biljana Jovanović.

– „Uzrok Gošeove bolesti je urođeni nedostatak enzima koji razgrađuje kompleks ugljenih hidrata i masti – glukocerebrozid. Glukocerebrozid se nagomilava u makrofazima koji predstavljaju vrstu belih krvnih zrnaca i kojih ima u svim organima. Usled toga su zahvaćeni brojni organi. Naime dolazi do uvećanja jetre i slezine i oštećenja pluća. Usled nagomilavanja glukocerebrozida u koštanoj srži mogući su bolovi u kostima i prelomi, malokrvnost i snižen broj krvnih pločica sa posledičnim krvarenjem. Zbog toga se, osim endokrinologa/metabologa, Gošeovom bolešću bave i hematolozi. Kod nekih pacijenata zahvaćen je i nervni sistem, a kod dece dolazi do zastoja u rastu i razvoju. Gošeova bolest je genetska, autozomno recesivna bolest. I otac i majka su zdravi, ali je svaki nosilac mutacije. Jedna četvrtina njihovog potomstva ima šansu da nasledi oba mutirana nefunkcionalna gena i tada se kod takvog potomka ispoljava Gošeova bolest. Radi se o retkoj bolesti čija je učestalost 1:40-60.000 stanovnika“ napominje Prof. dr Nada Suvajdžić.

Doc.dr Maja Đorđević Milošević kaže da postoji više tipova Gošeove bolesti: tip 1, 2 i 3. – „Tip 1 podrazumeva primarno ne neurološku simptomatologiju, prvi simptomi se mogu javiti u dečjem uzrastu (posle treće godine života) ili u odraslom dobu. Klinička sliku podrazumeva uvećanje jetre i slezine, anemiju, snižen broj trombocita, zamaranje, zaostajanje u rastu i bolove u kostima. Tip 2 je najređi, klinički se ispoljava već u prvim mesecima života, a pored opisane kliničke slike ova deca imaju i teška neurološka oštećenja zbog čega umiru veoma rano, u prvim godinama života. Tip 3 pored opisanih promena kod tipa 1, podrazumeva i neurološke simptome kao što su horizontalna paraliza pogleda, epilepsija i drugo. Prvi simptomi se obično javljaju oko prve godine života. Lečenje Gošeove bolesti podrazumeva primenu enzima, koji nedostaje. Terapija se sprovodi, sa odličnim rezultatima, za tip 1 i 3, dok kod tipa 2 nema efekta jer enzim ne deluje na mozak.“ – kaže dr Đorđević Milošević

ISTORIJAT: Gošeova bolest je dobila ime po francuskom lekaru Filipu Čarlsu Ernestu Gošeu (Philippe Charles Ernest Gaucher), koji je kao student 1882. godine otkrio bolest kod 32-godišnje žene koja je imala uvećanu slezinu. U to vreme, Goše je mislio da se radi o nekoj vrsti raka slezine i objavio je svoje rezultate u doktoratu. Dosta kasnije, 1965. godine, prava biohemijska priroda Gošeove bolesti je otkrivena. Razvojem enzimske supstitucione terapije 1991. godine, omogućen je život mnogim obolelima širom sveta. Prvi pacijenti su počeli da primaju enzimsku supstitucionu terapiju u Srbiji tek 2002. godine.

DIJAGNOSTIKA: Već dvadeset godina podučavaju se studenti, specijalizanti pedijatrije/ interne medicine i hematologe da bi trebalo da posumnjaju na Gošeovu bolest kod pacijenta sa velikom slezinom i trombocitopenijom I da takvog pacijenta upute u referentni centar radi potvrde dijagnoze.

LEČENJE: Od pre 20 godina sistematski registrujemo pacijente sa Gošeovom bolešću. Najugroženiji pacijenti su počeli da se leče 2002. godine putem humanitarnog programa, primenom rekombinantnog enzima, intravenski, kojim se nadomešćuje nedostajući prirodni enzim. Ukupno 25 pacijenata se lečilo putem ovog programa. Potom su usledile kliničke studije putem kojih su pacijenti lečeni drugim oblikom veštačkog, rekombinantnog enzima koji se primenjuje intravenski i tabletarnim lekom koji je vrlo konforan za pacijente.

Mogućnost Supstrat redukcione terapije (SRT) za neuropatski tip Gošeove bolesti (tip 2 i 3), pokazuju rane studije

Supstrat redukciona terapija (SRT), poznata pod nazivom Genz-667161, efikasno redukuje nakupljeni glukocerebrozid u mozgu i pozitivno utiče na promene u aktivnosti gena na modelu miša kod neuropatskog tipa Gošeove bolesti, pokazuje studija.

Studija pod nazivom „Supstrat redukciona terapija korišćenjem Geny-667161, smanjuje nivoe patogenih komponenti u miš modelu neuropatskih formi Gošeove bolesti“, objajvljena je u časopisu Journal of Neurochemistry

Neuropatski tip bolesti obuhvata tipove 2 i 3 Gošeove bolesti.

Enzimska supstituciona terapija je opcija u kojoj nedostajući enzim beta-glukocerebrozidaza se nadomešćuje. Međutim, ova terapija nije efikasna kod pacijenata sa neuropatskom bolešću jer ne može da probije moždanu barijeru.

Alternativna opcija tretmana, SRT ima za cilj da koristeći male molekule koji mogu da probiju moždanu barijeru i blokiraju proizvodlju glukocerebrozida i na taj način smanjuju nakupljanje.

Naučnici sa Weizmann naučnog instituta u Izraelu testiraju upotrebu malih molekula na modelu miša sa Gošeom. Kako bi oponašali neuropatski model Gošeove bolesti, tim je koristio molekule koji se zovu CBE, koji blokiraju beta-glukocerebrozidazu i uzrokuju nakupljanje glukocerebrozida.

Miševima je ubrizgavana kombinacija CBE i Genz-667161, samo CBE i postojala je kontrolna grupa koja nije primala ništa. Kombinacija CBE i Genz-667161 je davana na dva načina: ili su oba molekula ubrizgavana 10 dana nakon rođenja ii je CBE ubrizgavan 10-og dana a Genz-667161 25-og dana.

Životinje koje su dobijale samo CBE nisu dobijale na težini, bile su značajno manje u odnosu na kontrolnu grupu. Oko dve trećine je uginulo sa manje od mesec dana od rođenja. Nasuprot tome, miševi koji su dobijali CBE i Genz-667161 su dobijali na težini, ali ne tako brzo kao kontrolna grupa, i nijedno nije uginulo pre 40 dana života.

Životinje koje su dobijale prvo CBE a nakon 15 dana Genz-667161, su pokazali srednje simptome i neki nisu preživeli više od 28 dana.

„Ovi podaci pokazuju da primena Genz-667161 odmah po indukciji nGD, rezultiraju značajnim poboljšanjem u preživljavanju miševa“, pišu naučnici.

Nivo glukocerebrozida u mozgu je povećan 4.6 puta na 40. dan kod onih koji su primili CBE u poređenju sa kontrolnom grupom.

Miševi tretirani sa CBE i Genz-667161 desetog dana po rođenju su imali nivo glukocerebrozida slično kontrolnoj grupi. Kod onih koji su dobili Genz- 667161 25-og dana, nivo nakupljanja se smanjio, ali u manjoj meri.

Tim naučnika je potom analizirao koji geni su se aktivirali ili deaktivirali kod miševa koji su bili izloženi samo Cbe-u ili zajedno sa GZ-667161. Mnoštvo bioloških posledica koje su isprovocirane CBE-om su se nakon tretmana popravili, kao što su funkcije nervnih ćelija ili metabolizam masti.

Posebno, gen koji je poznat kao Srebf1, koji je identifikovan kao faktor rizika za Parkinsonovu bolest je povećan kod miševa sa CBE, ali vraćen na normalan nivo nakon tretmana.

Gene koji su povezani sa neuroinflamacijom su takođe bili pogođeni. „Da li je moguće da se poprave oštećenja koja su se pojavila u ranom stadijumu nGD, ili zahtevaju duži tretman, pokazaće dalje ispitivanje“.

Merenje nivoa Lyso-Gb1 u suvim kapima krvi može da pomogne u praćenju efikasnosti terapije

Merenje nivoa Lyso-Gb1, dijagnostičkog biomarkera za Gošeovu bolest u suvim kapima krvi je metoda koja prati efikasnost enzimske supstitucione terapije kod ljudi sa Gošeovom bolešću, pokazuje studija.

Rezultati, bazirani na praćenju Lzso-Gb1 više od tri godine, uključujući period prekida terapije, potvrđuje prethodne dokaze da je Lyso-GB1 biomarker koji pokazuje odgovor na terapiju. Ovaj pristup omogućava kliničarima da detektuju svaku redukciju ili loš odgovor na EST pre nego što se bolest pogorša.

Studija „Efikasnost tretmana kod Goše pacijenata može pouzdano da se prati mereći nivo Lyso-Gb1 iz suvih kapi krvi“, objavljena je u International Journal of Molecular Sciences.

Biomarker Lyso-Gb1 je identifikovan kao konzistentan i specifičan dijagnostički biomarker koji pokazuje razvoj Gošeove bolesti. Nekoliko studija je takođe podržalo ovaj biomarker kao pouzdan u praćenju progresa i poboljšanja efekata terapije. Međutim, nekoliko studija je pratilo nivo ovog biomarkera kroz duži vremenski period i evaluiralo njegovu vrednost u identifikovanju redukcije ili izostanka terapijskog efekta.

Suve kapi krvi- kap krvi is jagodice prsta se stavlja na filter karticu, lak način da se prikupi, pošalje i skladišti uzorak krvi sa prednošću da dozvoljava i pacijentima da samostalno pribavljaju svoje uzorke.

Dok merenje nivoa Lyso-GB1 u suvim kapima krvi omogućuje mnoge prednosti nad standardnim uzorcima krvi, valjana potvrda ovog pristupa još uvek nedostaje.

U studiji koju sprovodi kompanija Centogene, u saradnji sa naučnicima is Albanske bolnice Majka Tereza, evaluira se da li je merenje Lyso-Gb1 nivoa iz suvih kapi krvi pouzdan način da se prati efikasnost EST kroz vreme, uključujući nevolje prekide u primeni terapije.

Studija uključuje 19 ljudi, 12 muškaraca i sedam žena sa Gošeovom bolešću, koji su praćeni u bolnici. Prosečna starost ispitanika je 22 godine, uključujuči pacijente starosti 6-78 godina.

Od decembra 2018 do marta 2019 godine, sve pacijenti su morali da zbog privremenih administrativnih problema morali da privremeno prekinu sa primanjem terapije. Nivo pomenutog biomarkera je meren koristeći kartice sa filterima za suve kapi krvi u redovnim vremenskim  intervalima.

Tim stručnjaka je prvo potvrdio metod koristeći međunarodne standarde. Dugotrajno praćenje kod redovnog uzimanja terapije je pokazalo, da se nivo Lyso-Gb1 smanjuje kroz vreme, različito kod različitih pacijenata. Ovi nivoi su se menjali i varirali kroz vreme kod svakog pacijenta. Hipoteza naučnika je da su ove varijacije povezane sa procesom bolesti, cirkadijalnim ritmom i efektima ishrane i fizičke aktivnosti. Kao potencijalna strategija da se ove varijacije smanje i pouzdano meri efekat tretmana, tim je uporedio vrednosti od referentnih intervala vremena, umesto jednog posebnog merenja.

Rezultati su pokazali da se varijacije smanjuju tokom dužih vremenskih intervala i sa većim brojem merenja.

„Ove observacije govore u korist napora bazičnog praćenja u kombinaciji sa dužim intervalima i frekventnog merenja“, kažu naučnici.

Takođe se pokazalo da se u periodima prekida terapije, nivoi Lydo.Gb1 povećavaju više nego što je uobičajeno variranje.

Tim takođe naglašava da nijedan od pacijenata nije prijavio da se bolest pogoršala tokom prekida u primeni terapije, s obzirom da vremenski period prekida nije dugo trajao. „Zaključujemo da je Lyso-Gb1 uzet iz suvih kapi krvi, pokazuje pogoršanje bolesti na ranom stadijumu, pre nego što se kliničke posledice povećaju“, ističu naučnicii i dodaju da podaci dobijeni na ovaj način predstavljaju moguću i veoma pouzdanu strategiju u terapijskom praćenju pacijenata sa Gošeovom bolešću.

Genska terapija za tip 1 Gošeove bolesti: Prvi pacijent primio dozu u kliničkoj studiji

Kompanija Avrobio je objavila da je prvi pacijent primio terapiju u fazi 1 / 2 kliničke studije koju ova kompanija sprovodi, kako bi istražila gensku terapiju za tip 1 Gošeove bolesti.

„Prvi pacijent je primio terapiju, to je veoma važno postignuće za Goše zajednicu i za naš program, ističe MacKay, predsednik i izvršni direktor ove kompanije u svom saopštenju.

Studija, poznata pod nazivom GuardOne, očekuje da će uključiti do 16 pacijenata sa tipom 1 Gošeove bolesti, između 16 i 35 godina, koji će svi biti tretirani ovom terapijom.

Ocenjivaće se efikasnost terapije i bezbednost i uključiće i pacijente koji koriste EST najmanje dve godine unazad, kao i one koji koriste SRT bar jednu godinu u trenutku skrininga.

Studija GuardOne regrutuje pacijente na području Kanade i Australije, a planira se širenje na Izrael i SAD do kraja godine.

Tip 1 Gošeove bolesti, koji pogađa oko 90% svih slučajeva obolelih od Gošeove bolesti, uzrokovan je mutacijom na GBA genu. Ovaj gen je zadužen za enzim beta-glukocerebrozidaza, koja razlaže masne ćelije glukocerebrozid. Gošeovi pacijenti ne mogu da razlažu glukocerebrozid, koji se potom skladišti u makrofagima,. AVR-RD-02 je napravljen tako da isporučuje nemutiranu kopiju GBA gena u ćelije pacijenata, dozvoljavajući glukocerebrozidu da se razlože, kao što bi i trebalo.

Proces počinje u matičnim krvnim ćelijama, koje se uzimaju, a potom se na njih deluje tako da se one modifikuju pomoću specijalno projektovanog virusa, lentivirusa, koji se koristi da isporuči zdrav GBA gen u svaku ćeliju. Na kraju, modifikovane ćelije se vraćaju u pacijenta sa ciljem da nastave sa produkcijom nedostajućeg enzima.

Iako su sadašnje terapije za Gošeovu bolest, enzimska supstituciona i supstrat redukciona terapija veoma izmenile živote obolelih od Gošeove bolesti, dosta nezadovoljenih potreba koje su ostale prave veliki uticaj na svakodnevni život obolelih i njihovih porodica, kaže Christine White, izvršni direktor NGF iz Kanade. „Mi pozdravljamo kliničke studije o novim terapijama koje imaju potencijal da zaustave progres Gošeove bolesti i uzbuđeni smo da saznamo sve o potencijalnoj upotrebi ove genske terapije“, dodaje White.

Davanje leka u GuardOne studiji je stopirano u proleće, usled pandemije Covid-19. Avrobio takođe objavljuje da se studija nastavlja, a takođe se ispituje potencijalna genska terapija za Fabrijevu bolest.

Četvrtina pacijenata u Španiji koji primaju EST je propustilo nekoliko terapija usled pandemije COVID19

U Španiji, pacijenti koji primaju terapiju u bolnicama, čak 25% je iskusilo prekid u primanju terapije usled pandemije. Naučnici ističu da je neophodno da se veća pažnja posveti iznalaženju načina da ne dolazi do prekida u terapiji, uključujući i uvođenje kućne terapije.

Studija “Direktan i indirektan uticaj SARS Cov 2 pandemije na Goše pacijente u Španiji: vreme da se razmotri primena terapije u kućnim uslovima“ je objavljena u časopisu Blood Cells, Molecules and Diseases.

Kao rezultat epidemije Covid-19, Španska vlada je proglasila stanje uzbune sredinom marta, što je uključilo i karantin u trajanju oko tri meseca i promenu fokusa medicinskih resursa. Do kraja maja je zaraženo preko 239.000 ljudi širom zemlje.

Naučnici su se potrudili da razumeju kako je pandemija uticala na ljude sa Gošeom u njihovoj zemlji. Obavili su telefonsko ispitivanje od kraja marta do kraja aprila, u saradnji sa Španskom fondacijom za Gošeovu bolest i sa udruženjem pacijenata i njihovih porodica.

***

Ukupno je 110 ljudi učestvovalo u ispitivanju, prosek godina je 47 (od 3 do 84). Većina, 95% je sa tipom I Gošeove bolesti a šestoro je sa tipom III. Trećina ispitanika je imala bar još jednu udruženu bolest, najčešće visok krvni pritisak (17%). Većina učesnika je radno aktivno (78%), 40% je nastavilo redovno sa svojim radnim aktivnostima a 6% je radilo od kuće.

Šestoro učesnika u ispitivanju je prijavilo da su bili u kontaktu sa zaraženom osobom. Jedan od dvoje zaraženih koronavirusom, 79-godišnjak sa dijabetesom i bez terapije za Gošeovu bolest, je preminuo.

Pedeset jedan pacijent (46,5%) je primao EST, 49 (44.5%) je primalo SRT a desetoro (9%) nije primalo terapiju. Među onima koji su primali EST šestoro je primalo kod kuće, a ostali u bolnici. Većina pacijenata na SRT su primali oralnu terapiju. Nije bilo prijavljenih kriza kostiju.

Pacijenti na oralnoj terapiji nisu prijavili nikakve poteškoće u redovnoj primeni terapije, kao i većina onih koji su terapiju primali kod kuće.  Međutim, 25% pacijenata koji su primali terapiju u bolnici je propustilo barem jednu terapiju usled promene rasporeda i prioriteta u bolnicama usled pandemije.Polovina ovih pacijenata su takođe prijavili da su bili veoma uznemireni i uplašeni da će razviti težak oblik COVID-19 infekcije. 29% ljudi u ovoj grupi je odgovorilo da su usled ovih strahova uzimali antidepresive i anksiolitike.

„Naši rezultati pokazuju da je neophodno iznaći nove načine da se obezbedi kontinuitet u primeni terapije kod Goše pacijenata. Potrebno je obezbediti oralnu terapiju ili primenu terapije kod kuće“, ističu naučnici. Takođe su istakli da je neophodno da se nastavi praćenje uticaja pandemije na ljude sa Gošeom. „Potrebno je obezbediti nadzor nad pacijentima sa Gošeovom bolešću, kako bi se pribavili epidemiološki podaci iz raznih zemalja, sa ciljem da se unapredi menadžment Gošeove bolesti“.

Marisa Wexler, MS

Istraživanja: Stanje zdravlja jetre kod Gošeovih pacijenata zahteva konstantno praćenje

Iako standardna terapija Gošeove bolesti u velikoj meri dovodi do smanjenja oštećenja jetre, čini se da su neke forme terapije, posebno EST, povezane sa većom incidencom pojavljivanja bolesti “masne jetre”, rezultati su studije.

Rezultati naglašavaju važnost konstantnog praćenja zdravlja jetre kod ljudi sa Gošeovom bolešću, čak i nakon započinjanja tretmana. Studija „Uticaj na jetru kod obolelih od Gošeove bolesti tipa I i III“, objavljena je u časopisu Molecular Genetics and Metabolism Reports.

***

Kako bi ispitali moguće efekte tretmana na stanje jetre kod ljudi sa tipom I i III Gošeove bolesti, istraživači u Brazilu su pregledali medicinske podatke o pacijenatima u bolnici Clinicas de Porto Alegre od 2003 do 2018.godine. Uključeno je ukupno 42 pacijenta (prosek godina 35), od čega je 39 imalo tip I, a troje tip III.

Većina pacijenata (37) je primala enzimsku supstitucionu terapiju (EST), dok su dvoje primali supstrat redukcionu terapiju (SRT). Troje pacijenata nije primalo nikakvu terapiju. Pacijenti su u proseku terapiju primali 124 meseca (10 godina). Visoki nivoi enzima jetre, koji ukazuju na oštećenja jetre i infiltraciiju, je primećeno kod 68% pacijenata pre nego što su započeli terapiju. Nakon tretmana, kod 55% pacijenata su i dalje zabeleženi visoki nivoi ovih enzima. Uvećana jetra je takođe bila prisutna kod 67% na početku, da bi u toku tretmana palo na 39%.

Nasuprot tome, procenat pacijenata kod kojih se pojavila masna jetra se povećao sa 8% na početku na čak 39% nakon terapije. Tri četvrtine pacijenata (75%) sa masnom jetrom je imalo prekomernu težinu ili gojaznost.

EST potencijalno utiče na povećanje težine. Međutim, teško je utvrditi da li je pojava masne jetre uzrokovana Gošeovom bolešću, terapijom ili je to prosto udružena bolest. Naučnici su takođe primetili da je sedam pacijenata sa tipom I Gošeove bolesti, nakon 55 meseci uzimanja terapije imali značajno uvećanje nivoa gvožđa u jetri.

S obzirom na rezultate studije, naučnici ističu važnost redovnog praćenja stanja jetre kod ljudi sa Gošeovom bolešću.

Joana Carvalho, PhD

Inspirativna priča pacijentkinje iz Meksika

Paulina Pena Aragon
Promene nakon kontiuiranog uzimanja terapije

Organizacija Proyecto Pide un Deseo México (PPuDM) što znači Projekat: Zamisli želju Meksiko, počeo je sa željom male devojčice. Kada sam imala 11 godina, veoma bolesna u bolnici, pitala sam svog oca, koji je veoma posvećen čovek, da mi ostvari želju. U to vreme nijedna terapija za Gošeovu bolest nije bila dostupna pacijentima u Meksiku. Bila sam blizu smrti i znala sam da će za nekoliko godina i moj mlađi brat takođe doživeti isti strašan kraj. Kada sam razgovarala sa mojim ocem, on je mislio da ću tražiti da idem u Diznilend ili da imam neku drugu želju koju bi mala devojčica mogla da poželi. Umesto toga, ja sam moja želja je bila da spasi moj i život mog brata. U tom trenutku, moj otac i majka su probali skoro sve, ali su shvatili da je sada poslednja šansa i moj otac je uradio nešto nezamislivo. Upao je na veoma važan sastanak sa predsednikom, i kada je predsednik završio svoj govor, moj otac je ustao i povikao:”Moji ćerka i sin umiru, molim Vas pomozite mi!”

Obezbeđenje predsednika je savladalo mog oca, ali srećom njegova supruga, prva dama, mu je dozvolila da razgovaraju. Ona je saslušala molbu mog oca, pogledala slike mog brata i mene i nakon 48 sati lek je bio u Meksiku. Ovaj događaj se desio pre 23 godine. Od tada moj brat i ja primamo enzimsku supstitucionu terapiju (EST).

*****

Kroz PPuDM projekat, mi kao porodica smo shvatili da možemo da pomognemo ostalima i to smo i učinili. Mi smo uticali da se dosta dobrih stvari za obolele od bolesti nakupljanja u lizozomima dogodi, više od 500 pacijenata sa LSD bolestima danas ima pristup terapiji.

Naša glavna aktivnost u PpuDM je da obezbedimo pristup terapiji. U Meksiku je to i dalje ogroman problem. Naš javni zdravstveni sistem nije dobro struktuiran i od mnogo različitih razloga zavisi da li će neko dobiti EST, ali mi nastojimo da iznađemo različite načine i ovaj put prolazimo zajedno sa porodicama obolelih.

Blisko sarađujemo sa našim regulatornim telima, zdravstvenim ustanovama, zdravstvenim radnicima i naravno pacijentima i njihovim porodicama. Kao psiholog, ja se bavim posebno psihološkom podrškom i imam priliku da čujem priču svake osobe, što me obogaćuje i daje mi satisfakciju, kao i strast prema mom poslu. Kad god mogu, trudim se da im pomognem na svaki način. Pandemija COVID-19 je donela mnogo problema obolelima od retkih bolesti. Glavni problem je to što u Meksiku nije dozvoljena kućna terapija, tako da mi, pacijenti moramo da idemo u bolnicu kako bismo primili terapiju. To je veoma kontradiktorno, vlade raznih zemalja širom sveta šalju poruku da se ostane kod kuće, ali mi u Meksiku, osetljivi kakvi jesmo, moramo da idemo u bolnicu. Veoma se trudimo da ovo promenimo i da nateramo donosioce odluka da nas čuju, da nam obezbede podršku. Zaslužujemo da budemo bezbedni, da nastavimo da primamo terapiju, to je naše pravo kao Meksikanaca i kao ljudskih bića.

Kampanja protiv etiketiranja pacijenata

Šta pomislite i osetite kada čujete da neko boluje do retke hronične bolesti? Da joj je potrebna pomoć i sažaljenje? Da je slaba i ranjiva? Manje sposobna? Da je drska ako u tom stanju pravi planove za budućnost i radi na sebi?

Udruženje UGOŠ je pokrenulo kampanju protiv etiketiranja obolelih. Polazeći od problema sa kojima se suočavaju naši članovi, kreirali smo više animiranih video klipova koji se odnose na različite oblasti života – od problema na poslu, u odnosu sa lekarskim osobljem, sve do odnosa u porodici.

Oboleli od Gošeove, kao i mnogih drugih retkih bolesti, uz odgovarajuću terapiju mogu da vode ispunjen i produktivan život.

#EtiketaSmeta