Ambroxol u Srbiji

Lek koji se preporučuje u pojedinim slučajevima kod neuropatskog tipa bolesti, za sada nije registrovan za lečenje Gošeove bolesti, ali se daje uz nadzor lekara i po preporuci lekara iz inostranstva koji sprovode studiju za ovaj lek.

Velikim naporima Udruženja, u toku je nabavka leka koji će od sada moći da se kupi i u Srbiji, uz recept nadležnog lekara. Lek će se izdavati u dozama koje su personalizovane za svakog pacijenta koji u svom lečenju koristi ovaj lek.

Ambroxol se kao dodatak enzimskoj supstitucionoj terapiji koristi isljučivo u lečenju tipa 3, i to samo ako ga nadležni lekar prepiše pacijentu, uz konsultacije sa inostranim stručnjacima.

Na ovaj način se unapređuje kvalitet života pacijenata i njihovih porodica jer je dosadašnja nabavka iz inostranstva, uz lično angažovanje, bila neizvesna i sa nižim stepenom bezbednosti.

Okupljanje povodom Međunarodnog dana Gošeove bolesti

1. oktobar 2022, Beograd

Članovi Udruženja okupili su se u subotu, 1. oktobra 2022. godine u Beogradu. Organizovana su predavanja uvaženih stručnjaka i psihološka radionica.

Dr Zorica Šumarac je održala predavanje o biomarkerima u Gošeovoj bolesti. Saznali smo koliko je važno da se kroz relevantne parametre prati progresija ili poboljšanje zdravstvenog stanja tokom terapije.

Dr Dragana Miljić je održala predavanje na temu „Koštane promene“. Po prvi put smo čuli kakve sve promene možemo da očekujemo, kao i da postoje savremene metode za lečenje i praćenje.

Psiholog Vukašin Čobeljić je sa svojim saradnicama održao psihološku radionicu za pacijente. Prisutni su izneli teškoće sa kojima se suočavaju i razmatrali kako da se sa njima nose na najbolji način.

1. oktobar 2022, Beograd

Međunarodni dan Gošeove bolesti obeležili smo pod geslom „Goše realnost“. Želimo da govorimo o stvarnim ljudima i njihovim realnim potrebama i izazovima. Kako izgleda život iz ugla pacijenata, a ne samo medicinskih stručnjaka? Šta je ono što imamo na papiru, ali ne i u praksi? Sa kojim predrasudama se suočavaju pacijenti u Srbiji?

Bolovi u kostima i ostali simptomi koji se tiču kostiju

Bolovi u kostima

Bolovi u kostima i prelomi su česti problemi koji se povezuju sa Gošeovom bolešću. Ali za razliku od ostalih simptoma, manifestacije u kostima se često ne pridaje značaj, posebno kod mladih pacijenata. Bez pravovremene terapije, Gošeova bolest može da utiče na funkciju kostiju i da uzrokuje bol i povrede.

Funkcija kostiju

Da bismo razumeli uticaj bolesti na kosti, važno je da se razume uloga kostiju u telu. Većina ljudi, kada misli o kostima, zamišlja skelet. Možda takođe vide kosti kao čvrste kao što su stene ili kamenje. Naprotiv, kosti su aktivna tkiva, stalno se menjaju i remodeluju, sa mnogo funkcija, kao što su:

  • Prave i cirkulišu krv: sunđerasto tkivo unutar kosti (koštana srž) pravi ćelije krvi. Krv cirkuliše kroz krvne sudove kroz srž i kroz male kanale u čvrstim, spoljnim tkivima kosti;
  • Obezbeđuje strukturnu podršku: kosti obezbeđuju podršku za pokrete zglobova, tetiva i ligamenata. Da bi ostali čvrste, kosti prolaze kroz kompleksan proces metabolizma kosti, kontinuirani krug.

Kako Gošeova bolest utiče na funkciju kostiju

Postoji mnogo načina na koje Gošeova bolest može negativno da utiče na funkciju kostiju. Kada bolest uspori produkciju krvnih ćelija, to uzrokuje hematološke simptome. Kada Gošeove ćelije ugroze sposobnost kostiju da ostanu snažne i podržavaju telo, tada se simptomi vezani za kosti pojačavaju.

Uticaj na snabdevanje krvlju

Svaki put kada se snabdevanje krvlju oslabi, to može da vodi povredi tkiva ili smrti. Kada se Gošeove ćelije infiltriraju u koštanu srž, one se umešaju u normalni krvotok i cirkulaciju. Takođe, one mogu da prekinu snabdevanje krvlju.

Prisustvo Gošeovih ćelija inicira odgovor tela. Kao rezultat, tečnost i otok mogu da suze i blokiraju krvne sudove. Takođe, usled upalnih procesa, može doći do zgrušavanja krvi što blokira normalno snabdevanje krvlju. 

Kako bi ostale jake, kosti se stalno remodeluju kroz sofisticirane i kompleksne procese. Specijalizovane ćelije makrofaga razlažu i apsorbuju starije, istrošene kosti. Ostale specijalizovane ćelije su osteoblasti i one prave i mineralizuju novu kost. Gošeove ćelije mogu da ugroze ovaj balansirani proces metabolizma kostiju. Gošeove ćelije su toksične za osteoblaste. One sprečavaju te čelije da se multipliciraju i sazrevaju, što utiče na rekontrukciju kostiju.

Manifestacije bolesti u kostima

Kada se ne leči, Gošeova bolest može da uzrokuje mnogo simptoma, uključujući različite poteškoće sa kostima. Problemi sa kostima su prisutni i kod tipa 1 i 3 Gošeove bolesti. Ovi simptomi su češći kod ljudi koji su splenektomisani. Simptomi mogu biti povremeni ili hronični. Ipak, mnogo ljudi sa Gošeovom bolešću imaju bar neki problem sa kostima u toku svog života.

Bolovi u kostima i krize kosti

Bol, uzrokovan redukovanim protokom krvi u kosti je često dosadan i često lokalizovan u zglobovima, nogama i leđima. Otprilike 15-20% ljudi sa Gošeovom bolešću kažu da imaju epizode kriza kostiju – bol koji je ekstreman i akutni. Čini se da su ljudi zdravi i funkcionalni jednog dana, a onda odjednom razviju veliki bol na nekom mestu, često u kuku ili kolenu. Glavni uzrok je prekid u dotoku krvi i infarkt. Krize kosti su takođe posledica zapaljenskih procesa. Rezultat je toplota i otok na bolnom mesu, zajedno sa sistemskim simptomima, kao što je povišena temperatura.

Slabost kostiju i prelomi

Bez adekvatnog snabdevanja krvlju i redovnog remodelovanja, kosti postaju slabe i doživljavaju strukturalne promene. Smanjena gustina kostiju (osteopenija) može da vodi osteoporozi – bolest kostiju koja je obeležena značajno oslabljenim kostima i velikom riziku od preloma. Vaš lekar može da obavlja pregled gustine kostiju. Ostali faktori rizika za osteopeniju i osteoporozu uključuju:

  • Nedostatak vitamina D i kalcijuma
  • Prekomerna upotreba alkohola
  • Nedostatak vežbanja
  • Menopauza
  • Loša ishrana
  • Pušenje

Na koji način terapija Gošeove bolesti utiče na simptome u kostima

Enzimska supstituciona terapija i supstrat redukciona terapija pomažu ljudima sa Gošeovom bolešću da žive lagodnije. Međutim, terapija ne utiče uvek na probleme sa kostima. Jedan razlog za to po dr Weinreb-u, može da bude činjenica da EST ne prodire dovoljno u kosti kao što je to slučaj sa slezinom ili jetrom. Dobra vest je da rana terapija za Gošeovu bolest prevenira dramatične komplikacije u kostima koje mogu da se pojave ako se kasno počne sa terapijom. Dr Weinreb izveštava da prema dostupnim podacima, EST poboljšava:

  • Terapija smanjuje rizik od budućih epizoda kriza kostiju. Ipak, pojedinci ipak povremeno čak i nakon mnogo godina lečenja, imaju krize kostiju;
  • Bolovi u kostima: oko 50% ljudi koji su imali bolove u kostima, sa terapijom kažu da se bolje osećaju, čak i nakon 10 ili 20 godina lečenja;

Osteopenija i osteoporoza: za pacijente koji su imali osteopeniju ili osteoporozu pre ili na početku terapije, nakon godina lečenja imaju poboljšanje gustine kostiju. Čak se događa da se vrate u normalne očekivane okvire.

Izvori:

International Gaucher Alliance (IGA) – Istorija

Veliki broj lekara i naučnika je igrao aktivnu ulogu u podržavanju i ohrabrivanju rada organizacija pacijenata. Na prvom sastanku Evropske radne grupe za Gošeovu bolest 1994. godine u Trstu, predstavnici tadašnjih evropskih grupa pacijenata, uključujući i izraelsku Goše organizaciju, bili su pozvani da se pridruže lekarima i naučnicima. Predstavnici pacijenata su nastavili da prisustvuju EWGGD sastancima u Mastrihtu, Holandija 1997. i u Lemnosu, Grčka 1999. godine. Na ovim sastancima, predstavnici pacijenata su imali vremena da iznesu svoje prioritete i brige. Postalo je jasno da su organizacije pacijenata imale potrebu za više vremena za diskusiju i na četvrtom EWGGD sastanku u Jerusalimu 2000. godine, poseban dan je bio organizovan za sastanak Evropskog Goše saveza (EGA). Od tada, EGA sastanci se održavaju uz EWGGD sastanak svake druge godine.

U Budimpešti, 2008. godine, članovi EGA su glasali za to da savez postane formalna organizacija i izabrali članove upravnog odbora. EGA je postala ltd. kompanija registrovana u Engleskoj. Punopravno članstvo je bilo dostupno samo za evropske neprofitne organizacije ili krovne organizacije koje predstavljaju pacijente koji imaju Gošeovu bolest i kojima upravljaju pacijenti. Organizacije koje nisu iz Evrope su mogle da budu pridruženi članovi ali nisu imali pravo da glasaju.

Na sastanku EGA-e u Španiji, Saragosa, članovi IGA-e su glasali za to da se razlika između punopravnih i pridruženih članova izbriše, da svi članovi imaju ista prava, da mogu da glasaju i budu birani u upravni odbor. Ovo glasanje je bio prvi korak u tome da EGA postane međunarodna organizacija, i dva dodatna predstavnika, iz Indije i Kanade su primljeni u bord. U naredne dve godine, EGA je formirala misiju, viziju i novu strukturu kako bi IGA nastavila dalje i adresirala izazove i probleme koje imaju njeni članovi. Takođe, održan je i sastanak sa različitim članovima Goše zajednice, lekarima, predstavnicima farmaceutskih kuća i ostalih koji su uključeni u rad sa Goše pacijentima. Prvi od ovih sastanaka je iznedrio ključne oblasti na kojima je potrebno raditi. EGA je napravila petogodišnji strateški plan.

U Rigi, u Letoniji 2018, na sastanku svih članova, preduzeti su novi koraci u formiranju međunarodne organizacije, a ime je promenjeno u International Gaucher Alliance (IGA). U oktobru 2020. IGA je dobila status dobrotvorne organizacije od strane komisije Engleske i Velsa.

Genetska istraživanja o Gošeovoj bolesti

Gošeova bolest je rezultat mutacije na genu glukocerebrosidase (GCase) što uzrokuje smanjenu aktivnost GCase enzima. Ovaj enzim razlaže glukocerebrozid, masnoće koje se nakupljaju u telu ljudi koji žive a Gošeovom bolešću.

Nova genetska istraživanja Gošeove bolesti i GCase gena pomažu naučnicima da razumeju kako bolest utiče različito na pacijente. Ključni uvidi uključuju:

  • Broj mutacija: naučnici su identifikovali skoro 300 mutacija na genu glukocerebrosidase (GCase). Različitost mutacija može biti razlog što ova bolest različito utiče na različite ljude;
  • Varijabilnost bolesti: simptomi Gošeove bolesti se široko razlikuju, čak i među identičnim blizancima sa istom genetskom mutacijom. Naučnici misle da ostali procesi u telu mogu da uzrokuju pojavnost bolesti, ozbiljnost i progresiju. Na primer, studije pokazuju da određeni procesi reciklaže u ćelijama utiču na nakupljanje abnormalnih proteina koji su povezani sa Gošeovom bolešću i povezanim stanjima;
  • Veza sa Parkinsonovom bolešću: kao i kod Gošeove bolesti, neki pacijenti sa Parkinsonovom bolešću takođe imaju mutaciju na GCase genu. Mutacije na ovom genu mogu da povećaju rizik od Parkinsonove bolesti.

Kako istraživanja mogu da vode ka novim načinima lečenja?

Naučnici ispituju mogućnost novih pristupa lečenju Gošeove bolesti. Ovo uključuje:

  • Redukcija glukocerebrozida: naučnici proveravaju veliki broj molekula (hemijskih jedinjenja) kako bi videli koji bi mogli da smanje količinu glukocerebrozida u telu. Ukoliko budu uspešni, njihovi rezultati bi mogli da vode novim lekovima ili dodacima na aktuelne terapije. Idealno bi bilo da naučnici identifikuju lek koji bi probio moždanu barijeru, koja štiti mozak, ali takođe filtrira lekove. Na ovaj način bi se omogućilo lečenje ljudima sa tipom 2 i 3  bolesti.
  • Korišćenje šaperon lekova: šaperoni su lekovi koji održavaju proteine u stanju da mogu da rade kako treba i pomognu da GCase razloži glukocerebrozid. Šaperon lekovi takođe pomažu da se pogodi meta na način da se glukocerebrozid isprati do lizozoma gde će ih GCase razložiti.
  • Lečenje za tip 2 i 3 bolesti: laboratorijske studije na miševima sa simptomima Gošeove bolesti pokazuju da smanjenje funkcije proteina koji se zove RIPK3 poboljšava simptome. U svakom slučaju, još dosta rada je potrebno da se pronađe hemijsko jedinjenje koje će imati iste efekte na ljudima.

Redovni godišnji sastanak udruženja u Novom Sadu

Novi Sad, 2022

Tokom vikenda, 4. i 5. juna, Udruženje je organizovalo redovni godišnji sastanak u Novom Sadu. Uz uvažene predavače, doktore, prijatelje i članove porodica, obeležili smo 20 godina rada.

Prvog dana održana je konferencija. Naši predavači prof. dr Nada Suvajdžić-Vuković i prof. dr Maja Đorđević-Milošević su upoznale učesnike sa dijagnostikom i lečenjem Goše pacijenata u Srbiji od samih početaka do danas. Jedna od osnivača UGOŠ-a, dr Darinka Šulić je prezentovala istorijat Udruženja i početke borbe za terapiju i adekvatnu negu. Imali smo i online predavanja iz inostranstva: Fernanda Torquati iz italijanskog udruženja je u značajnoj meri pomogla pacijentima iz Srbije kada se činilo da nema nade i kada je terapija bila nedostupna. Takođe, Tanya Collin-Histed, CEO Međunarodnog Goše Saveza je prezentovala rad IGA-e i novog registra za pacijente sa neuronopatskim tipom Gošeove bolesti. Na samom kraju dana, prof. dr Ari Zimran iz Izraela je govorio o biomarkeru Lyso GB1, jedinom koji sa sigurnošću potvrđuje postojanje Gošeove bolesti. Naši gosti su bili dostupni u pauzama za pitanja učesnika.

Članovi tokom pauze u neformalnom razgovoru

U nedelju, drugog dana, održana je redovna godišnja skupština udruženja. Usvojeni su godišnji izveštaj o radu i finansijskom poslovanju, kao i plan rada za narednu godinu. Izabran je novi upravni odbor u sastavu:

  • Biljana Jovanović, predsednica
  • Darinka Šulić, potpredsednica
  • Ana Vujin, član
  • Maja Stanišić, član
  • Nikola Braković, član

Izabran je i novi nadzorni odbor u sastavu:

  • Miljana Petković
  • Božidar Milošević
  • Dejan Filipović

Sastanak skupštine je i prilika da se razmene problemi i iskustva u prethodnom periodu, a takođe smo napravili plan za dalji rad. U narednom periodu planiramo da nastavimo sa borbom za kućnu primenu leka. Ambroksol, lek koji se u pojedinim slučajevima koristi u lečenju neuronopatskih simptoma bolesti, postaje sve veći izazov zbog komplikovane nabavke. Ovo je pitanje na kome nastavljamo da radimo i da se borimo da se omogući primena ovog leka na redovan način. Takođe, planiramo da kroz upitnik Iz ugla Goše pacijenata, sagledamo koji su to najčešći i najveći izazovi sa kojima se naši pacijenti suočavaju, što će nam pomoći da pažljivije planiramo dalje aktivnosti.

Spavanje i imuni sistem: Zašto je spavanje važno za Vaše zdravlje

Mirno spavanje – period kada se naše telo odmara i obnavlja – predstavlja izazov u modernom načinu života. Pandemija je promenila naše navike i povećala stres, te je okrepljujući san postao još ređa pojava.

Razgovarali smo sa dr Endruom Vestvudom o tome zašto je spavanje važno i kako da bolje spavamo. Dr Vestvud je neurolog i asistent na Kolumbija univerzitetu. On leči pacijente koji imaju poremećaje spavanja i veoma je zainteresovan za povezanost između spavanja i neurodegenerativnih bolesti.

Zbog čega je spavanje važno?

Bez dovoljno odmora, ljudi se često osećaju slomljeno i tromo, sa nedovoljno energije. Bez dovoljno sna, naše emocionalno stanje postaje lošije i urušava se kvalitet života. Dok spavamo, naše telo i mozak se odmaraju, ali se i aktivno obnavljaju. Naša tela proizvode određene hormone i hemikalije i čiste put drugima dok mi spavamo. Kod beba i dece, veoma važne funkcije mozga se razvijaju u toku spavanja. Dva hormona, leptin i grelin zavise od spavanja i određuju našu težinu i metabolizam. Leptin utiče na osećaj sitosti, dok grelin stimuliše apetit. Nivoi ovih hormona se menjaju tokom spavanja i pomažu da se smanji apetit. Ukoliko ne spavamo dobro, ta budnost podstiče apetit. Ukoliko utolite glad u toku noći, doći će do disbalansa ovih hormona.

Važnost spavanja za ljude sa hroničnim bolestima

Ključni deo zdravlja je imunitet. Imuni sistem je kompleksan, on reguliše sve elemente u borbi protiv bolesti. Imuni sistem takođe kontroliše zapaljenske procese, odgovor organizma na infekciju ili povredu. Ljudi sa Gošeovom bolešću ili sa ostalim hroničnim bolestima često imaju hronične zapaljenske procese, što čini spavanje još važnijim. U toku sna, jača se imunitet, i povećava se borbena spremnost organizma da odgovori i spreči zapaljenske procese. Dalje, ukoliko imate zapaljenski proces, bićete pospani. Ovo može biti protektivni mehanizam kako bi se organizam fokusirao interno na mesto odakle dolazi inflamacija. Potrudite se da dovoljno spavate i da utvrdite koliko sati sna vam je potrebno. Većina ljudi spava sedam do osam sati u toku noći.

Negativni efekti nedostatka sna

Oko 35% amerikanaca ne spava dovoljno, tj. spavaju manje od sedam sati u toku noći. Ljudi koji premalo spavaju imaju veće šanse:

  • Da budu neaktivni ili sa prekomernom težinom
  • Razviju kardiovaskularne bolesti, depresiju i dijabetes tipa 2
  • Imaju hroničnu bolest kao što su artritis, astma, hronična opstruktivna bolest pluća

Neaktivnost i dobijanje na težini mogu voditi u apneu, stanje kada disanje prestaje na kratko tokom noći. Apnea je stanje koje može da uvede u začarani krug. Neki ljudi u početku nemaju apneu, onda se ugoje i razviju ovaj poremećaj, koji dovodi do toga da ne mogu da smanje težinu. Kako postaju umorniji, vežbaju manje i goje se sve više.

Razlika između pospanosti i zamora kod ljudi sa Gošeovom bolešću

Pospanost je osećaj da biste zaspali kada biste imali šansu. Osećanje umora znači da ne možete da obavljate svakodnevne aktivnosti. Zamor predstavlja nedostatak fizičke ili mentalne energije, bez obzira koliko ste se odmarali. Zamor ne znači da vam se spava, to znači da ste bez energije, mentalno ili fizički. Zamor je čest simptom među Goše pacijentima. Ukoliko osećate čest zamor, razgovarajte sa Vašim specijalistom kako bi on možda mogao nešto da učini na podizanju Vaše energije. Neke studije pokazuju da enzimska supsituciona terapija pozitivno utiče na prestanak zamora kod ljudi koji žive sa Gošeovom bolešću.

Rešenja za dobar san

  • Rutina je ključ za dobar san. Tokom dana, dobro je da se na dnevnom svetlu i da ste aktivni. Vežbanje takođe pomaže da spavate bolje, ali nemojte raditi do kasno u noć, stimulacija može da Vas razbudi. Od sredine popodneva smanjite unos kofeina i nemojte mnogo jesti niti konzumirati alkohol uveče. Sve ove supstance mogu da utiču na spavanje. U vreme odlaska na spavanje, pratite rutinu kako biste svoj um stavili u mod za spavanje: utišajte svetlo, prestanite sa korišćenjem ekrana – ostavite telefon, tablet ili kompjuter bar 30 minuta pre odlaska na spavanja. Vodite računa o ličnoj higijeni – operite zube, umijte se i uradite sve pripreme za spavanje;
  • Budite se u isto vreme svakog dana – posvetite sedam do osam sati spavanju. Kako bi odredili vreme za spavanje, oduzmite vreme od vremena za ustajanje. Prioritet je da se budite u isto vreme. To olakšava da zaspite u isto vreme svake večeri. Nekada ne možete da naterate sebe da zaspite? Potrudite se da uvek ustajete u isto vreme. Nakon nekoliko noći će vam se spavati kada za to dođe vreme;
  • Buđenje usred noći je takođe problem. Uglavnom je to posledica stresa, a može da bude i zbog apneje, posebno ako ste se ugojili;
  • Nekoliko saveta za prevazilaženje ovih buđenja u toku noći:
    • Uvek se budite u i sto vreme, čak i ako niste mnogo spavali u toku noći;
    • Nemojte gledati na sat, to će vas samo frustrirati;
    • Izaberite opuštajuću aktivnost – čitanje ili kraću meditaciju;
    • Ostanite budni do uobičajenog vremena za spavanje, izbegavajte popodnevne dremke ili spavanje pre predviđenog vremena.

Podrži kućno primanje terapije!

Pokrenuli smo kampanju sa željom da obezbedimo podršku lekara, donosilaca odluka, novinara i šire javnosti. Cilj koji smo zacrtali na godišnjem sastanku udruženja je nemoguće ostvariti bez ovakve šire podrške.

Ako imate predlog ili želite da nas podržite, možete nas kontaktirati preko gose.srbija@gmail.com

Kampanja se sastoji od serije video klipova, saopštenja i kratkih članaka. Koristimo sve kanale komunikacije koji su nam na raspolaganju: Youtube kanal udruženja, Facebook, UGOŠ veb sajt i direct mail.

Iznosimo probleme sa kojima se suočavaju Goše pacijenti ali takođe predlažemo i moguće rešenje. Za ovo nisu potrebna dodatna sredstva već malo dobre volje i zdravog razuma.

Više informacija o primanju terapije u kućnim uslovima kao i o tome za šta se zalažemo možete pronaći ovde.

Godišnja istraživačka konferencija o lizozomskim bolestima

Osamnaesti po redu simpozijum WORLD održan je u februaru u San Dijegu. To je najveći svetski događaj posvećen bolestima nakupljanja u lizomima.

Tanya Collin-Histed (IGA CEO) izveštava o nekoliko postera i prezentacija koje su relevantne za Goše zajednicu:

„Ukupno je prezentovano 406 e-postera, od toga je 80 bilo vezano za Gošeovu bolest. IGA je takođe imala poster u vezi sa projektom u kome pokušavamo da razumemo percepciju Genske terapije kao opcije za lečenje od strane Goše pacijenata i njihovih porodica. Takođe, IGA je autor zajedničkog postera sa Međunarodnom grupom za Gošeovu bolest (IWGGD) – Zajednički pristup razvoju međunarodnog kliničkog vodiča usmerenog na pacijente, u lečenju Gošeove bolesti.“

Izdvajamo nekoliko veoma interesantnih postera.

Kombinacija visoke doze ambroksola i enzimske supsitucione terapije kod Gošeove bolesti tip 2

Motorni i neurokognitivni razvoj skoro u skladu sa uzrastom nakon tri godine lečenja.

Prvi simptomi su se pojavili nakon tri meseca. Lečenje je započeto ambroksolom na uzrastu od 4 meseca. Nakon toga, usled perifernih biomarkera kao i hepatosplenomegalije, progresivne anemije i trombocitopenije, enzimska supstituciona terapije je započeta na uzrastu 15 meseci.

Zaključak: Kombinacija visokih doza Ambroksola i enzimske supstitucione terapije je dokazano obećavajući pristup kod pacijenata sa određenim mutacijama tipa 2 Gošeove bolesti.

Analiza spektrometrije mase staklastog fluida kod pacijenta sa tipom tri Gošeove bolesti

Charlotte Aries, Međunarodni centar za lizozomske poremećaje, Medicinski centar Hamburg, Nemačka

Rad opisuje pacijenta čiji se vid pogoršao pojavom mrlja u očima i zamagljenim vidom. Pacijent je podvrgnut hirurškom zahvatu koji je poboljšao vid pacijenta.

Zaključak: Navedena komplikacija sa vidom treba da bude pažljivo praćena kod pacijenata sa Gošeovom bolešću jer je moguće da se vid značajno popravi putem vitrektomije i to za duži period.

Prenatalna enzimska supstituciona terapija za lizozomske poremećaje

Christiane Auray-Blais, Kanada

Predstavljen je početak prve faze kliničke studije koja tretira nekoliko bolesti in utero, kada postoji bolest u porodičnoj istoriji. Uključeni su i slučajevi neuronopatskog oblika Gošeove bolesti koji su tretirani enzimskom supstitucionom terapijom.

Studija je tretirala pacijenta sa Pompeovom bolešću i nakon tri meseca, beba nastavlja da se oseća dobro i napreduje po planu za kalendarski uzrast. Studija regrutuje pacijente sa nekoliko bolesti, uključujući i Gošeovu.

Bezbednost i efikasnost rapid velagluceraze kod naivnih pacijenata sa Gošeovom bolešću

Tippi C. Mackenzie, Kalifornijski univerzitet, San Francisko CAM SAD

Izveštaj govori o potrebi pacijenata da se trajanje primanja infuzije skrati. Rezultati pokazuju izostanak negativnih nus pojava. Studija je inicirana na Goše odeljenju Shaare Zedek Medical centra u Jerusalimu, Izrael. Pacijenti su praćeni u toku primanja terapije i oni nastavljaju da uzimaju terapiju u trajanju od deset minuta.

Novi pristupi u lečenju Gošeove bolesti

Na simpozijumu su takođe predstavljeni i novi pristupi lečenju. Izdvajamo:

  • Razvoj sledeće generacije enzimske i genske terapije za brojne lizozomske bolesti uključujući i Gošeovu bolest – M6P
  • Razvoj terapije za lečenje neruonopatskog tipa koja identifikuje i optimizuje strukturno ciljana mesta vezivanja. Studija demonstrira povećanje nivoa proteina glukocerebrozidaze, redukciju u produkciji inflamatornih citokina, unapređenje ključnih lizozomskih funkcija – Gain Therapeutics
  • Studiju pacijenata lečenih ćelijama letiviral genske terapije – Avrobio
  • Studiju bezbednosti i efikasnosti FLT201 (njihova genska terapija) kod odraslih sa Gošeovom bolešću – Freeline
  • PR001 genska terapija povećala aktivnost Glukocerebrozidaze i unapredila fenotip tipa 1 na modelima miševa – Prevail
  • LEAP studija demonstrira da Venglustat probija moždanu barijeru i rezultira značajnim redukcijama u GL-1 i Lyso-GL1 vrednostima u centralnom nervnom sistemu i plazmi – Sanofi

Kako sistemski zapaljenski procesi utiču na mozak i centralni nervni sistem

Organizam je kao dobro podmazana mašina, sa mnogo sistema koji rade zajedno kako bi omogućili normalno funkcionisanje. Ali, kada jedan sistem ne radi kako treba, to može da dovede do problema u celom telu. Za ljude koji žive sa bolešću koja izaziva zapaljenske procese, kao što je Gošeova bolest, greška u imunom sistemu može da dovede do rasula u organizmu. Zapaljenski proces je jedan od načina da imuni sistem zaštiti i isceli telo. Međutim, konstantna aktivacija imunog sistema može da dovede do inflamacije u organizmu, što utiče na fizičko i mentalno funkcionisanje. Ovo je posebno tačno ukoliko sistematska inflamacija utiče na balans u centralnom nervnom sistemu.

Razgovarali smo sa Gregorijem Grabowskim, kako bismo razumeli na koji način sistemski zapaljenski procesi utiču na CNS. On je profesor pedijatrije i molekularne genetike, biohemije i mikrobiologije na Medicinskom fakultetu u Sinsinatiju. Dr Grabowski je takođe istraživač Gošeove bolesti. On je osnovao jednu od najvećih klinika za Gošeovu bolest i prvi terapijski centar za enzimsku supstitucionu terapiju. Član je medicinskog savetodavnog odbora američkog udruženja pacijenata NGF.

Šta je inflamacija?

Lokalna inflamacija je reakcija imunog sistema na iritaciju ili povredu. Ako povredite članak, zapaljenski odgovor može da uključuje crvenilo ili otok na mestu povrede. Odgovor može biti kratkotrajan, ali može trajati i nedeljama ili mesecima.

Šta je sistemska inflamacija?

Sistemska inflamacija se javlja kada je imuni sistem konstantno u stanju odbrane organizma. Stres, infekcije i hronične bolesti mogu da stave organizam u proinflamatorno stanje. Kada se ovo dogodi, imuni sistem postaje spreman da napravi zapaljenski odgovor. Imune ćelije povećavaju proizvodnju proinflamatornih proteina kao što su citokini i hemokini. Ovi agenti služe kao imunološki medijatori koji stimulišu inflamatorne odgovore u organizmu.

Sistemska inflamacija i Gošeova bolest

Ljudi koji žive sa Gošeovom bolešću su skloni sistemskim inflamacijama. Njihovi makrofagi imaju viši nivo proinflamatornih citokina nego ljudi koji nemaju Gošeovu bolest. Kod ljudi koji nisu na terapiji, povećani nivoi citokina stvaraju hronični stimulus koji je uvek tu, kaže Grabowski. Ako pacijent sa Gošeovom bolešću dobije upalu pluća ili neku sličnu infekciju, inflamatorni odgovor će biti verovatno veći nego kod pacijenata koji nemaju Gošeovu bolest i nisu u proinflamatornom stanju. To posebno važi za nelečene pacijente. Podrška imunom sistemu može da pomogne hroničnoj inflamaciji i da smanji simptome.

Kako sistemska inflamacija utiče na mozak?

Imuni sistem je u interakciji sa centralnim nervnim sistemom, što uključuje mozak i kičmenu moždinu. Međutim, CNS se oslanja na moždanu barijeru kako bi zaštitio balans i mozak. Barijera je mreža krvnih sudova, prohodna samo pod određenim uslovima. To dozvoljava unos esencijalnih nutrienata i limitira ulaz imunih ćelija i medijatora u cns. Međutim, barijera može da se probije kao odgovor na sistemsku inflamaciju. Ovaj proboj može da dozvoli imunom sistemu interakciju direktno sa mozgom.

Neurološki efekti sistemske inflamacije

Sistemska inflamacija može da ispolji različite simptome. Ljudi nekada imaju kognitivne simptome kao što su konfuzija i problemi sa memorijom. Ostali uobičajeni simptomi mogu biti: depresija, manjak fizičke aktivnosti, zamor, nedostatak motivacije, nedostatak ili gubitak apetita.

Kako EST i SRT mogu pomoći

U ovom trenutku, istraživanja efekata sistemske inflamacije na mozak uglavnom su fokusirana na tipove dva i tri. Kod tipa tri Gošeove bolesti, EST u značajnoj meri smanjuje sistemsko proinflamatorno stanje, kaže Grabowski. Ono nije eliminisano, ali je značajno smanjeno. To se takođe primećuje kod ljudi sa tipom jedan kod EST ili SRT.

Mnogi pacijenti na enzimskoj supsitucionoj terapiji su bolje, kognitivno i fizički. Ljudi sa tipom 3 takođe prijavljuju poboljšanje, uključujući apetit, nivo energije, manje problema sa memorijom. Međutim, ove promene nisu rezultat toga što EST direktno leči uticaj na mozak. Dr Grabowski ističe da su poboljšanja rezultat interakcije između sistemske inflamacije i mozga, ali ovo je predmet aktivnih istraživanja.

Naučnici još uvek nisu našli vezu između kognitivnih efekata EST ili SRT i promena u sistemskoj inflamaciji. Međutim, takve studije mogu da vode u nove terapije koje direktno targetiraju sistemske inflamatorne reakcije kod Gošeove bolesti. Taj tip terapije može da poboljša opšte ishode i kvalitet života ljudi sa Gošeovom bolešću. „Mi znamo da enzimske infuzije ne mogu da probiju moždanu barijeru, stoga je veoma važno da se tretiraju sistemski efekti Gošeove bolesti, kako bi se smanjili efekti bolesti na mozak“.

Sistemska inflamacija i Gošeova bolest: pogled unapred

Naučnici koji su specijalizovani za neurološke poremećaje, izučavaju neurološke efekte sistemske inflamacije. Dr Grabowski očekuje da će njihova istraživanja u oblasti Parkinsonove bolesti, multiple skleroze i Alchajmerove bolesti takođe dati odgovore za pacijente sa Gošeovom bolešću. „Imamo sve više podataka, ali još uvek ima dosta posla. Potrebno nam je još mnogo informacija. Dobra vest je da više različitih fondacija sada ulaže velike napore u ovu oblast“, ističe Grabowski. Trenutno se većina naučnika u oblasti neurodegenerativnih efekata sistemske inflamacije fokusira na to kako citokini i hemokini, kao i ostali proinflamatorni agenti, utiču na mozak. Tokom ove dekade, lizozomi su postali glavni fokus naučnika i kliničkih aplikacija za Parkinsonovu bolesti i Alchajmerovu bolest. Jasno je da oblast Gošeove bolesti i ostalih bolesti nakupljanja u lizozomima mogu da imaju korist od ovih istraživanja. Saradnja između naučnika iz ovih oblasti će biti nastavljena.